Zašto mi pripisuju sve te plemenite vrline i kvalitete? To je uvek bilo više nego što sam mogla da podnesem.

Betina Bolzer je obrazovana domaćica iz više srednje klase koja živi na Zapadnom Menhetnu s dve ćerke, sluškinjom, psom i mužem. Njen muž Džonatan Bolzer, liberalni demokrata koji po svaku cenu želi što bolji položaj u društvu, primećuje da je Tina u poslednje vreme prilično odsutna i ubeđuje je da potraži pomoć psihijatra.

Kad i sama posumnja da polako ludi, ona počinje da piše tajni dnevnik kao vid terapije i pribežišta. Pišući o sebi, o mnogobrojnim strahovima (strahu od železnice, automobila, mostova, tunela, visine, dubine, napuštenih parkova, gužve, zubara, pčela, pauka, dlakavih moljaca, velikih talasa...) i o svojim najbližima, ona pokušava da osmisli svoj jednoličan život. Njena iskrena zapažanja ohrabriće je da se upusti u nove izazove. Uključujući i vanbračnu romansu.

Sjajan humor i suptilna kritika američkog potrošačkog društva u romanu Dnevnik besne domaćice podjednako su aktuelni i ubedljivi kao i 1967, kad je roman prvi put objavljen.

„Ovo je knjiga mog života. Kad sam je pre pedeset godina prvi put pročitala, nisam znala da su sve žene s vremena na vrijeme, neke uvijek, Tina. Tina je postala moja sestra, moje drugo ili treće ili četvrto ja, moja vječita inspiracija, moja prijateljica koja me nikad nije izdala.“ Vedrana Rudan