Teodor Drajzer
Teodor Drajzer (1871–1945) je bio prvi značajan američki pisac koji je potekao od useljenika u XIX veku, za razliku od onih iz XVII i XVIII. Rođen u Terehotu (Terre Haute), u državi Indijana, kao deveto od desetoro dece koja su ostala u životu. Otac im je bio Nemac, katolik, koji je došao u Ameriku da bi izbegao vojnu obavezu, a majka menonitkinja češkog porekla iz Pensilvanije.
Za vreme Drajzerovog detinjstva i mladosti porodica je bila siromašna, a otac je tiranisao svoju decu, pa je to iskustvo bila dominantna tema njegovih romana, a nevolje njegove braće i sestara tokom odrastanja dali su mu dodatni materijal za građenje junaka. Srednju školu i studije pohađao je u Indijani. Bavio se raznim sitnim poslovima, kao i mnogi drugi dečaci, u Indijani i Čikagu, gde se porodica preselila kad mu je bilo šesnaest godina.
Karijeru je započeo kao novinar u Čikagu 1892, a u Njujork je stigao 1894. gde je radio za nekoliko novinskih redakcija. Na prvom romanu Sestra Keri počinje da radi 1899, a kada je objavljen, 1900. godine, ali je bio bolje primljen u Engleskoj nego u Americi.
U narednih deset godina s uspehom je uređivao ženske časopise, i objavio je trilogiju o američkom tajkunu, čiji je poslednji tom izdavač povukao iz prodaje prisiljen pretnjom Njujorškog društva za suzbijanje poroka, koje je usmerilo na Drajzera svoj prvi napad protiv smelih i originalnih knjiga. Uprkos mnogobrojnim neprijateljskim kritikama i neodobravanju javnosti, Drajzer se ustoličio kao značajan američki romanopisac.
Godine 1925. objavio je Američku tragediju, svoje remek-delo zasnovano na stvarnom događaju, koje mu je donelo veliki uspeh. Nakon velike depresije krajem tridesetih godina, i putovanja u Sovjetski Savez, Drajzer se posvećuje društvenom angažmanu i sve manje piše.
Godine 1930. bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je ona pripala Sinkleru Luisu. Pa ipak, ostvario je značajan uticaj na naredne generacije pisaca.
Za vreme Drajzerovog detinjstva i mladosti porodica je bila siromašna, a otac je tiranisao svoju decu, pa je to iskustvo bila dominantna tema njegovih romana, a nevolje njegove braće i sestara tokom odrastanja dali su mu dodatni materijal za građenje junaka. Srednju školu i studije pohađao je u Indijani. Bavio se raznim sitnim poslovima, kao i mnogi drugi dečaci, u Indijani i Čikagu, gde se porodica preselila kad mu je bilo šesnaest godina.
Karijeru je započeo kao novinar u Čikagu 1892, a u Njujork je stigao 1894. gde je radio za nekoliko novinskih redakcija. Na prvom romanu Sestra Keri počinje da radi 1899, a kada je objavljen, 1900. godine, ali je bio bolje primljen u Engleskoj nego u Americi.
U narednih deset godina s uspehom je uređivao ženske časopise, i objavio je trilogiju o američkom tajkunu, čiji je poslednji tom izdavač povukao iz prodaje prisiljen pretnjom Njujorškog društva za suzbijanje poroka, koje je usmerilo na Drajzera svoj prvi napad protiv smelih i originalnih knjiga. Uprkos mnogobrojnim neprijateljskim kritikama i neodobravanju javnosti, Drajzer se ustoličio kao značajan američki romanopisac.
Godine 1925. objavio je Američku tragediju, svoje remek-delo zasnovano na stvarnom događaju, koje mu je donelo veliki uspeh. Nakon velike depresije krajem tridesetih godina, i putovanja u Sovjetski Savez, Drajzer se posvećuje društvenom angažmanu i sve manje piše.
Godine 1930. bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je ona pripala Sinkleru Luisu. Pa ipak, ostvario je značajan uticaj na naredne generacije pisaca.
Aleksandru Stankoviću uručena Nagrada Doma kulture „Studentski grad“
27.09.2024.
U Klubu Magistrala „Dragan Ve Ignjatović“ 26. septembra Aleksandru Stankoviću je za knjigu „Iz svoje kože: Život sa depresijom“ uručena Nagrada Doma kulture „Studentski grad“ za najbolju knjigu nefikc...
više
Bojan Leković predstavlja knjigu „200 kila: Šta zna emigrant šta je korporacija“
27.09.2024.
Bojan Leković, osnivač i CEO kompanije KupujemProdajem, koja je od 2008. do danas izrasla u najveću internet platformu u Srbiji i jednu od 100 najvećih na svetu u branši sajtova za oglašavanje, nakon ...
više
Prikaz knjige „Pisma iz Norveške“: Gde horizont zagreva nevidljivo sunce
27.09.2024.
Kao jedna od retkih žena među srpskim klasičnim piscima, Isidora Sekulić se proslavila upravo jednim od prvih srpskih modernih putopisa – „Pismima iz Norveške“. Iako se na putu na sever divno provela,...
više
Delfi Kutak je pročitao: „Sama u noći“
27.09.2024.
„Neko je bio u kući.“
Ona je majka, sama u kući sa osmogodišnjom ćerkom i trogodišnjim sinom. Njena kuća je ekscentrična, stara, izolovana. Škripava i pucketava. Majka može da oceni korake, nepozna...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.