Džejn Ostin
Engleska književnica Džejn Ostin (1775 – 1817) bila je mlađa ćerka i sedmo dete potomstva koje je brojalo šest dečaka i dve devojčice. Majka Kasandra Li poticala je iz bogate i obrazovane porodice, koja imala aristokratska srodstva. Oba roditelja su se dičila veoma dobrim obrazovanjem, pa su sklonost ka učenju preneli i na decu, zajedno sa ljubavlju prema poeziji i umetnosti. Kuća Ostinovih bila je podsticajno okruženje za rano pokazani spisateljski talenat mlade Džejn, a porodične i prijateljske veze sa posedničkom vlastelom i klerom vodile su je do obližnjih gradića, do Bata, tadašnje mondenske banje, i do Londona – što je okruženje u koje su upisani junakinje i junaci njenih romana.
Sestre Ostin su se nekoliko godina formalno obrazovale u Opatijskoj školi u Redingu, da bi se konačno potkraj 1786. vratile kući, gde su ih neformalno podučavali roditelji i starija braća, a ponajviše su učile same. Džejn je cenila potkovan um, ali nije mnogo držala do formalnog obrazovanja: u njenim romanima se jasno stavlja do znanja da ni najbolje škole od osobe tupe ili nezainteresovane neće napraviti učenog čoveka (niti ženu).
Od desete-jedanaeste godine Džejn piše maštovita i duhovita dela, mahom parodije, kojima zabavlja porodicu. Ti mladalački radovi – docnije objavljeni kao Juvenilije – imitiraju prave knjige, a uredno su prepisani u sveske i opremljeni posvetama. Već u to vreme nastaju skice tri romana koja bi trebalo da budu više od porodične zabave – jedan od njih, nedovršeni Ketrin ili Senica, prerašće u Nortengersku opatiju.
Nakon očeve smrti koja je sestre Ostin ostavila u nezavidnoj finansijskoj situaciji, Džejn počinje život prave profesionalne spisateljice i prijanja na prekrajanje, prepravljanje, dopisivanje i preoblikovanje već započetih rukopisa – Razuma i osećajnosti, Prvih utisaka, koji će postati Gordost i predrasuda, te Suzane i Nortengerske opatije, koji su praktično već bili završeni i ranije. Dok stare rukopise priprema za izdavanje, novi romani, već začeti u spisateljskoj imaginaciji, polako sazrevaju: Mejnsfild park, Ema i Pod tuđim uticajem.
Poslednji roman – Senditon – u kojem se bavi projektom banjskog lečilišta i prilično brutalno podsmeva hipohondriji, ostao je nedopisan usled bolesti, tokom koje je trpela veliku patnju. Smrt ju je zatekla u Vinčesteru u julu 1817. godine, gde je poslata na lečenje, pa je sahranjena u tamošnjoj katedrali.
Sestre Ostin su se nekoliko godina formalno obrazovale u Opatijskoj školi u Redingu, da bi se konačno potkraj 1786. vratile kući, gde su ih neformalno podučavali roditelji i starija braća, a ponajviše su učile same. Džejn je cenila potkovan um, ali nije mnogo držala do formalnog obrazovanja: u njenim romanima se jasno stavlja do znanja da ni najbolje škole od osobe tupe ili nezainteresovane neće napraviti učenog čoveka (niti ženu).
Od desete-jedanaeste godine Džejn piše maštovita i duhovita dela, mahom parodije, kojima zabavlja porodicu. Ti mladalački radovi – docnije objavljeni kao Juvenilije – imitiraju prave knjige, a uredno su prepisani u sveske i opremljeni posvetama. Već u to vreme nastaju skice tri romana koja bi trebalo da budu više od porodične zabave – jedan od njih, nedovršeni Ketrin ili Senica, prerašće u Nortengersku opatiju.
Nakon očeve smrti koja je sestre Ostin ostavila u nezavidnoj finansijskoj situaciji, Džejn počinje život prave profesionalne spisateljice i prijanja na prekrajanje, prepravljanje, dopisivanje i preoblikovanje već započetih rukopisa – Razuma i osećajnosti, Prvih utisaka, koji će postati Gordost i predrasuda, te Suzane i Nortengerske opatije, koji su praktično već bili završeni i ranije. Dok stare rukopise priprema za izdavanje, novi romani, već začeti u spisateljskoj imaginaciji, polako sazrevaju: Mejnsfild park, Ema i Pod tuđim uticajem.
Poslednji roman – Senditon – u kojem se bavi projektom banjskog lečilišta i prilično brutalno podsmeva hipohondriji, ostao je nedopisan usled bolesti, tokom koje je trpela veliku patnju. Smrt ju je zatekla u Vinčesteru u julu 1817. godine, gde je poslata na lečenje, pa je sahranjena u tamošnjoj katedrali.
Prikaz romana „Nortengerska opatija“: Biti gubitnik bez tragedije i farse
28.05.2024.
Engleska književnica Džejn Ostin, rođena 1775, živela je samo 41 godinu, a bila je mlađa ćerka i sedmo dete potomstva koje je brojalo šest dečaka i dve devojčice. Roditelji su joj bili obrazovani i st...
više
Prikaz „Nortengerske opatije“ Džejn Ostin: Deset funti za čuveni klasik
26.02.2024.
Daleke 1803. godine Džejn Ostin, tada još neostvarena spisateljica, prodala je rukopis svog prvog dovršenog romana „Nortengerska opatija“ nekom londonskom knjižaru za svega 10 funti. Ko bi rekao da će...
više
Putovanje kroz srce i dušu engleskog plemstva – „Mensfild park“ Džejn Ostin
03.07.2024.
Lagunina edicija „Klasici svetske književnosti“ bogatija je za još jedan roman Džejn Ostin – „Mensfild park“. Iako je prvobitno bio ignorisan od književnih kritičara, postigao je veliki uspeh kod publ...
više
„Nortengerska opatija“ Džejn Ostin u prodaji od 22. januara
19.01.2024.
Klasik svetske književnosti „Nortengerska opatija“ Džejn Ostin podseća koliko je čitanje važno za naše poimanje sveta i razumevanje međuljudskih odnosa.
Sedamnaestogodišnja Ketrin, ćerka seoskog pa...
više
„Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin u prodaji od 27. oktobra
26.10.2023.
„Gordost i predrasuda“ Džejn Ostin je klasik objavljen 1813. godine, koji je suptilno označio buđenje feminističke istorije i misli.
Najpopularniji roman Ostinove odvija se početkom XIX veka i slik...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.