Od romana koji je zaludeo ljubitelje fantastike širom sveta, preko emotivne priče Kolin Huver, do jednog od najvažnijih dela svetske književnosti i omiljenih junaka najmlađih – ovog puta izdvajamo pet naslova koji su obeležili naše čitalačke dane. Bilo da ste raspoloženi za epsku fantastiku, psihološku dramu, književni klasik ili zabavnu avanturu za decu, među ovim preporukama sigurno ćete pronaći sledeću knjigu kojoj ćete posvetiti vreme.

Čini se da postoje dve vrste vlasnika polica sa knjigama: oni koji poseduju više knjiga nego što mogu da smeste, koji knjigama popunjavaju baš svaki prazan prostor, i oni koji svoje police vešto šaraju gomilicama knjiga a da imaju prostora za pokoju saksiju sa biljkom ili uramljenu fotografiju.

Zašto voli priče bez razrešenja i zaključivanja i kako u novoj zbirci kratke proze „Prvi izlaz za Rozarito“ u korist dobre radnje menja mesta zapletima i raspletima, otkriva nam hit pisac Ivan Tokin.

Porodične tajne, šokantna otkrića i neumorna potraga za istinom neizostavni su sastojci dobre misterije. Harlan Koben upravo je po tome poznat – njegovi napeti romani, a time i njihove ekranizacije, donose priče pune obrta i iznenađenja koja nas ostavljaju bez daha.

Novi gost podkasta „Bukmarker“ je pisac Đorđe Bajić koji nam je predstavio svoj novi roman „Momak u kutiji“. Čuveni inspektor Nikola Liman se vraća kako bi otkrio misteriju sablasne kuće...

Zašto je roman „Paša“ balkanski ali i feministički vestern i kako se njegovi junaci bore za slobodu, otkriva nam pisac i reditelj Srđan Dragojević. Sa ovim likovima i ovom temom „prijateljstvo“ traje četvrt veka, i kada sam shvatio da verovatno nikada neću snimiti film po toj fascinantnoj priči, odlučio sam se za roman. I, iskreno, sada mi nije žao. Čini mi se da je roman možda i bolji nego što bi film bio, rekao nam je reditelj, scenarista i pisac Srđan Dragojević, pričajući o novoj knjizi „Paša“, satiričnom i duhovitom romanu, protkanom istorijskim faktima, u kojem su glavni junaci crnogorski knjaz Nikola Petrović i Osman-paša, turski vojskovođa.

Da li se sve u životu dešava s razlogom, kako živeti bez straha i pronaći pravi put za sebe – saznajemo od Sabrine Filip, autorke romana „Videćeš, srodne duše se uvek negde nađu“.

Izuzetna je čast ugostiti kultnog reditelja i pisca Rajka Grlića. Ovom prilikom razgovarali smo o knjizi „Jesi li snimio ovo?“ koja donosi pisma dva velikana filma – Rajka Grlića i Gorana Markovića, ali i o studiranju u Pragu, stvaranju legendarnih scenarija i filmova, društvu, dolascima i odlascima… I onome možda najvažnijem – kako do kraja ostati svoj – uprkos svemu!

U romanu „Za Polinu“ nemački pisac Takis Virger (1985) kroz život glavnog junaka Hanesa Pragera istražuje teme umetničkog dara, usamljenosti, prijateljstva i nade. Protagonista pokazuje od najranijeg detinjstva izuzetnu osetljivost prema zvucima i muzici.

Baš pred junsku Noć knjige u knjižare je stigao dugoočekivani nastavak serijala o Krsti Pavloviću, nepotkupljivom isledniku koji između dva svetska rata rešava slučajeve ubistava u Beogradu. Da se podsetimo: serijal je započet 2016. romanom „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“, a nastavljen dve godine kasnije knjigom „Jedno ubistvo u Patrijaršiji“. Na „Veliku trku“ čekali smo punih osam godina, ali se, sa zadovoljstvom to ističem, čekanje isplatilo.

Već sam prolog na početku romana „Ptica koja pamti nebo“ Slavice Mastikose nagoveštava misteriju i njegov krimi zaplet. Jedno pismo, jedna molba, razgrnuće zavesu navučenu preko nemilih uspomena.

Nakon Zorice Janković koja nas je vodila „Caru na divan“ i Ljiljane Čubrić koja nam je predstavila „Znamenite žene srpske“, Laguninom jatu iskusnih istoričarki pridružila se i Katarina Mitrović sa svojom vrlo pitkom, čitljivom i dinamičnom istorijskom studijom „Vladarke iz praiskona“ u kojoj se bavi ženama iza srpskog prestola u vremenima u kojima ih istorija uglavnom nije beležila, niti pamtila, iako su svojom podrškom verovatno bar na neki način uticale na svoje muževe dok su upravljali zemljom s krunom na glavi. Svojom udajom za naše vladare često su, kao što reče profesor Radivoj Radić, zaustavljale ratove ili menjale granice između država. Sedamnaest žena koje su stajale kraj srpskog trona do sredine 14. veka delilo je katkad slične, a katkad i posve različite sudbine, od blistavo uspešnih do potresno tragičnih.