Ovo "provirivanje kroz ključaonice" brojnih kuća, zgrada, vila i palata u Beogradu je višestruko korisno i zanimljivo. Naime, autor nas gotovo hipnotički uvodi u priču o Beogradu, odnosno građevinama i ljudskim sudbinama koje su vezane uz njih. Jednostavno, te građevine bi bile samo gomila materijala da nisu oplemenjene sudbinama onih koji su ih gradili, projektovali, uređivali (čak i rušili) i u njima živeli i radili. Ljudi i vekovi su ovaplotili sva ta mesta i učinili da te građevine budu daleko zanimljivije. Ispratićete kakve su sve ideje, sukobi, zavere, mišljenja, trvenja, prevare, ljubavi, stradanja, krađe, "tumbanja" i radosti vezane za 100 objekata u gradu koji je toliko puta rušen i zidan...večitom Beogradu.

Provirimo kroz ključaonicu duše grada Beograda,pokušajmo da sagledamo njenu dubinu sa svešću da nikada u potpunosti u tome nećemo uspeti, poslušajmo strpljivo i pažljivo načuljenih ušiju sve prošle i sadašnje glasove naše prestonice, neki su možda preglasni i zaglušujući, alii svaki se na svoj način uklapa u neprekidnu melodičnu ariju koju ovaj drevni grad izvodi. Posle svađe dođe pomirenje, ili bar pokušaj istog.Epicentar jednog takvog pokušaja beše zdanje jedinstvene arhitekture u Birčaninovoj ulici, ma znate koje. Čitajte o Džokej klubu, pa onda zažmurite i zamislite u budućnosti povratak stare mondenske slave, starog poleta i vreve Beogradskog hipodroma.Obratite pažnju na Palatu Devanha, dok čekate trolu kod Beograđanke, tu je ona,odmah preko puta. Potom pazarite ovu knjigu u knjižari u Oficirskom domu, pardon, htedoh reći u SKC-u. Da, Ruski car, ali znate li da je u Bg-u bio presto kralja čokolade, on je ovde dugo stolovao. Dodatno upoznajte Bg, da biste ga još više voleli, ciao.

Knjiga koja mi je ispunila mnoge znatiželje o mom gradu. Dok sam je čitala taman pomislim, a šta se desilo sa braćom Vučo i op - sve saznam! Onda, pomislim zašto se Slavija zove baš Slavija i saznam. Rođena sam kao treća generacija Beograđana i kroz porodične priče sam mislila da solidno znam o prohujalim vremena svog grada i njegovih familija, ali posle čitanja Ključaonice sam shvatila da sam bila u zabludi. Saznala sam šta je Jovanka Broz pitala glavnog arhitektu Sava centra, a još neočekivanije šta joj je Tito odgovorio umesto graditelja. Ključaonica je kao jedan veliki Deda mraz koji ispunjava svaku moju znatiželju. Ko je već voleo Beograd, još više će ga voleti posle čitanja tj. virkanja kroz usek Ključaonice, a ko je bio indiferentan prema gradu, postaće novi znatiželjnik ove lepe, kako reče pisac “kakofone”, prestonice. Volim svoj grad i ako su ga često rušili i nasilno prekrajali, a ova knjiga otrže od zaborava njegovo detinjstvo, dečaštvo i mladost...

Knjiga za svaku preporuku, idealan poklon kako ženama tako i muškarcima za rodjendane, ali i za slave i Nove godine...
Sama knjiga posle Vodiča kroz ljubavnu istoriju Beograda, ima mnogo više podataka i informacija ne samo o samim zgradama, nego i o ljudima koji su ih projektovali, gradili i živeli u njima, ali i sve vezano za epohu u kojoj su nastajale.
Ja sam knjigu čitala redom i uopšte mi nije smetalo što svaka priča nije deo iste istorijske celine kakva je bila u Vodiču, osim jedne celine, koju će prepoznati oni koji knjigu budu pročitali ili su je čitali.
Jedan od komentara, moje prijateljice iz Novog Sada je kada bi neko ovakvu knjigu napisao i o Novom Sadu.

Divno! Radujem se novoj knjizi odličnog pisca i velikog zaljubljenika u naš Beograd. Sigurna sam da će je mnoge beogradske porodice ponosno držati u svojim bibliotekama. Već u najavi osećam da će nam Nenad Novak Stefanović i ovog puta otkriti mnogo toga što nismo znali na jedan stilski šarmantan i uzbudljiv način. To je jedna od knjiga koja ne samo da edukuje, već i revitalizuje dušu čitaoca. Uostalom, to nije knjiga, to je Enciklopedija o arhitekturi, istoriji i mnogim tajnama Beograda u kome sam rođena i koga neizmerno volim.