Овдје је Петер пророчки исписао свој пут при примању Нобелове награде.Довољно је само горе замјенити израз глумац са књижевником и добићете опис њега самог како прима Нобела и којим је сцилама и харидбама ометан у томе...Једноставно оно што је осјетио на сопственој кожи или наслутио да би се тек могло десити...

Svaka čast ovom sjajnom piscu i njegovom književnom delu. Ne sumnjivo velike književne vrednosti. Ali meni kao običnom čitaocu, ostavlja dojam da je knjiga ipak "troma" i na kraju konfuzna bez nekog jakog pečata.
Ipak mislim da njegovo delo koje pokazuje otudjenog čoveka, konfuznog u glavi, mozda karakteristicnog za Zapad ali ipak mislim ne i za naše podnevlje. Jer smo mi ipak mnogo topliji narod.

Baš dobra knjiga, dobro štivo, preporuke. Budite uporni, ali budite spremni i prihvatiti situaciju, pomirite se da mnogo toga ne možete ostvariti, koncentrišite se na ono što možete, ne očajavajte zbog veština, znanja, osobina, larakteristika koje ne nosite u sebi, i ne zavidite(bar preterano) drugima. Možda se junak ovde beskrajno muči da podigne s poda glatku, ljigavu košticu limuna, koja mu stalno isklizne iz ruku, ali zato oseća zahvalnost što je s lepršavom lakoćom s poda podigao košticu jabuke, ili se raduje zbog malih stvari kao što je retkost lomljenja mine za olovku i neodvezivanje pertli(odvezale su se tričavih dva puta). Odugovlačite, usporavajte, ali suočite se s problemima, bar nekim manjim, čistite kuću, ali i izađite malo iz nje, na pozornicu, idite na makar kraći put. Osokolite se, samo napred, ne treba vam sokolovo pero zadenuto za šešir kao junaku priče, znajte, čak ni nebo ne zablista odjednom: "Ne beše nebo samo tek tako plavo, nego je postepeno plavilo".