Prikaz knjige Nenada Novaka Stefanovića „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“

Krajem decembra 2019. godine u izdanju beogradske izdavačke kuće Laguna izašla je najnovija knjiga Nenada Novaka Stefanovića „Beograd kroz ključaonice 100 kuća“. To je još jedna od knjiga ovog autora, ali i drugih koji su pisali o Beogradu, kako bi sačuvali neke od znamenitosti grada od zaborava i ostavili pisane dokumente o prošlim vremenima. Autor se rukovodio mišlju velikog Borislava Pekića koji je zabeležio da su kuće kao ljudi. I zaista, prateći autora koji beleži priče 100 kuća mi upoznajemo te ljude i iza svake od tih adresa krije se sudbina jednog čoveka, ili pak i više generacija. Nenad Novak Stefanović krenuo je azbučnim redom od Avalskog puta bez broja, gde se nalazi Memorijalni kompleks neznanom junaku na Avali, pa do Cara Dušana broj 10 gde se nalazi najstarija stambena kuća u Beogradu. Listajući knjigu, ređaju se znani i neznani likovi, kao na filmskoj traci, kao jedan kaleidoskop koji prati istoriju danas već višemilionskog grada, koji u sebi krije mnoge tajne, koje autor pokušava da otkrije. Na mnogim brojevima kuća nalaze se druge, nove zgrade, a fotografije u knjizi podsećaju šta se nekada nalazilo na tim mestima. Ova svojevrsna šetnja Beogradom zanimljiva je i za starosedeoce, za one koji dolaze u Beograd da tu ostanu ili za one koji su u prolazu, da saznaju koje blago čuva grad na dve reke, na raskršću Istoka i Zapada.

Dve ključaonice vezane su i za Vuka Stefanovića Karadžića, jedna se nalazi u Gospodar Jevremovoj 21, a druga u Kralja Milana 2. Prva svedoči o tri veka vladavine Turaka kao i o njihovom porodičnom životu koji su vodili u Beogradu. Tu je Dositej Obradović osnovao Veliku školu koja je opstajala do 1813. godine, pa su se smenjivali vlasnici, da bi 1949. godine u njoj bio otvoren Muzej Vuka i Dositeja, čiju osnovu je činila zaostavština Vuka Karadžića koju je njegova ćerka Mina poklonila krajem 19. veka Kraljevini Srbiji. Jedini originalni stil u arhitekturi Srbije je srpsko-vizantijski, a autor je kao predstavnika tog stila odabrao zgradu u kojoj se danas nalazi Vukova zadužbina, u Kralja Milana 2. Na tom mestu je prvobitno bila kuća sudije Dimitrija Mite Golubovića. Kuća je menjala vlasnike i namenu, pa je tu bilo Rusko poslanstvo, Dom siročadi, pa je kupuje Ministarstvo prosvete i crkvenih poslova, prvenstveno zbog blizine Dvora i Ministarstva spoljnih poslova. Ministar prosvete Andra Nikolić, početkom 20. veka odlučuje da zgrada zablista novim sjajem, kako bi svako šetajući Terazijama imao utisak da država počiva na prosveti. Danas se tu nalazi Vukova zadužbina, gde na ulazu dominiraju alegorijske prikaze Vere, Prosvete, Istorije i Umetnosti koje su delo Dragutina Karla Inkiostrija.

Nenad Novak Stefanović koristio je obimnu građu, uložen je veliki trud, a po svom ličnom izboru izabrao je baš ovih 100 ključaonica u koje nam je dozvolio da zavirimo. Možda ćemo od ovog autora, dobiti knjigu o nekih drugih 100 kuća, jer Beograd je nepročitana knjiga koja se svakim danom dopunjuje.

Autor: Katarina Granata-Savić