Đorđe Lebović

Đorđe Lebović

Đorđe Lebović (Sombor, 1928 – Beograd, 2004), pisac i dramatičar, detinjstvo je proveo u čestim selidbama i prilagođavanju na novu okolinu, najviše u Somboru i Zagrebu, usled razvoda roditelja i složene porodične situacije. Njegov osetljiv dečački karakter oblikovalo je apokaliptično vreme „Velikog Sunovrata“, kako ga sam naziva, zlo vreme koje se približavalo tokom njegovog odrastanja u krilu jevrejske porodice. Osnovnu školu je pohađao u Somboru i Zagrebu, a sa petnaest godina sa članovima svoje porodice transportovan je u koncentracioni logor Aušvic.

U logorima Aušvic, Saksenhauzen i Mathauzen proveo je skoro dve godine, do završetka Drugog svetskog rata, i preživeo zahvaljujući, između ostalog, poznavanju nemačkog i mađarskog jezika. Kao pripadnik radne grupe staklorezaca učestvovao je u nacističkom demontiranju Krematorijuma II u Aušvicu, kada su nacisti ubrzano uništavali tragove svog zločina. Po povratku iz logora, Lebović je saznao da je izgubio celu porodicu i ostao bez 40 članova šire i uže familije.

Završio je gimnaziju u Somboru u skraćenom roku 1947, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Za vreme studija radio je kao fizički radnik, nastavnik matematike, prevodilac i humorista, zarađujući za život kao reporter u Radio Beogradu i kolumnista u humorističkom listu „Jež“. Po završetku studija radi kao novinar u Radio Novom Sadu i kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, a od 1955. godine kao upravnik Letnje pozornice u Topčideru. Od 1960. godine upravnik je Izložbenog paviljona u Beogradu, a od 1979. direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Godine 1981. odlazi u invalidsku penziju.

Bio je član Evropskog komiteta „Aušvic“, nosilac ordena poljske vlade za doprinos idejama mira.

Đorđe Lebović se javlja u književnosti pričom O ljudima u paklu i paklu u ljudima 1955. godine i novelom Živeti je ponekad visoko, objavljenom u prestižnom časopisu „Delo“ 1956. Sledi drama Nebeski odred, koju je napisao u saradnji sa piscem Aleksandrom Obrenovićem, po mnogima začetak moderne srpske dramaturgije. Drama je prevedena i izvođena na desetak svetskih jezika, a 1957. godine nagrađena Sterijinom nagradom u Novom Sadu. Za dramu Haliluja ponovo osvaja Sterijinu nagradu 1965. godine. Vanrednu Sterijinu nagradu dobiće 1968. za dramu Viktorija.

Tokom umetničkog delovanja napisao je mnogo radio drama, TV-drama, serija i scenarija za dugometražne igrane filmove. Najviše uspeha među njima imale su drame Svetlosti i senke, Traganje po pepelu (prva nagrada na međunarodnom festivalu radio drama Prix Italia), Vojnik i lutka, Cirkus, Srebrno uže, Pali anđeo, Dolnja zemlja, Ravangrad 1900, Sentandrejska rapsodija, Ponor... Drame su mu štampane i izvođene u Poljskoj, Mađarskoj, Češkoj, Slovačkoj, Rusiji, Bugarskoj, Rumuniji, Italiji, Austriji, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Norveškoj, Engleskoj, SAD i Izraelu.

Od filmova za koje je Đorđe Lebović napisao scenarija najviše uspeha imali su Most, Devojku s Kosmaja, Valter brani Sarajevo i Konvoj za El Šat.

U rukopisu i rasuti po časopisima ostali su njegovi eseji i desetak novela (Zli umiru vertikalno, Kako je Greko zaradio hleb, Deset vodoravnih crta, Anđeli neće sići sa nebesa, Ako lažem, obesite me, moliću lepo, Sahrana obično počinje popodne, Važan esek i dr.).

Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, „sa istim predznakom – tla i krvi“, odlučio je da napusti Beograd i sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman Semper idem, koji je ostao nedovršen. 

Latinska poenta jevrejsko-srpskog romana „Semper idem“ Đorđa Lebovića

05.07.2019.
Autobiografski roman (ili romansirana autobiografija) „Semper idem“ jeste jedna od onih knjiga koje se pišu godinama i uglavnom se nikad ne napišu do kraja; to je jedna od onih knjiga pomoću koje čita...
više

Prikaz romana „Semper idem“ Đorđa Lebovića

11.04.2018.
Ona latinska sentenca o istoriji kao učiteljici života izgleda da nije istinita. Moguće da je učiteljica loš pedagog pa svojim učenicima apsolutno nikakvo znanje nije prenela, mada je još verovatnije ...
više

„Semper idem“ – memoarski spis dramaturga Đorđa Lebovića

26.12.2016.
„’Semper idem’ je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić „Semper idem“ Đorđa Lebovića je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski sp...
više

Gorčin Stojanović adaptira roman „Semper idem“ za pozorišnu scenu

19.09.2019.
U ponedeljak, 9. septembra, otpočeo je rad na predstavi „Semper idem“, po romanu Đorđa Lebovića u adaptaciji i režiji Gorčina Stojanovića. U predstavi će igrati Marko Marković, Saša Torlaković, I...
više

Nova izdanja domaćih autora

30.08.2019.
Knjiga „Urnebesna fizika“ autora Igora Kolarova, Svetislava Paunovića i Branka Stevanovića doživeće dvanaesto izdanje. U pitanju je zbirka eksperimenata i trikova za one koji su ludi za fizikom, ali i...
više

Novi tiraži knjiga domaćih autora

24.01.2018.
Kontroverzna knjiga „Deca komunizma I: Magle sa istoka “ Milomira Marića krajem osamdesetih godina izazvala je burne reakcije u tadašnjoj jugoslovenskoj javnosti, pred čitaocima će se naći u svom osmo...
više

Predstavljen roman „Semper idem“ Đorđa Lebovića

17.03.2017.
Promocija knjige „Semper idem“ Đorđa Lebovića održana je u četvrtak, 16. marta u Delfi Caféu u SKC-u. O romanu-uspomenama poznatog dramaturga govorili su dramski pisac Dušan Kovačević, pisac Filip Dav...
više

Promocija knjige „Semper idem“ Đorđa Lebovića 16. marta

08.03.2017.
Promocija knjige „Semper idem“ Đorđa Lebovića biće održana u četvrtak, 16. marta u 18 sati u u Delfi Caféu u SKC-u. O memoarskom spisu poznatog dramaturga govoriće scenarista Dušan Kovačević, pisac Fi...
više

„Semper idem“ – memoarski spis dramaturga Đorđa Lebovića

26.12.2016.
„’Semper idem’ je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić „Semper idem“ Đorđa Lebovića je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski sp...
više
prikaz romana istanbulska lala  laguna knjige Prikaz romana „Istanbulska lala“
19.09.2019.
Vešto prepletenim pričama o dvojici mladića koji su izgubili svoje voljene i završili u zatvoru, Iskender Pala nam donosi priču o Istanbulu 18. veka i prilikama u osmanlijskom carstvu. U ovom raskošno...
više
intervju sa doktorom rezom aslanom o njegovim religioznim nastojanjima laguna knjige Intervju sa doktorom Rezom Aslanom o njegovim religioznim nastojanjima
19.09.2019.
Doktor Reza Aslan je profesor kreativnog pisanja sa kojim smo se sastali da popričamo o njegovoj knjizi „Bog – Ljudska istorija“. Aslan je međunarodno priznati komentator religija koji je čuven po emi...
više
 veliki narodi iz prošlosti egipćani kristijana hila laguna knjige „Veliki narodi iz prošlosti: Egipćani“ Kristijana Hila
19.09.2019.
Kristijan Hil nas svojim uverljivim opisima neposredno uvodi u grad mrtvih u Tebi. Dve stranice, na kraju svakog poglavlja, sažimaju najvažnije podatke: dvostruko kraljevstvo, položaj žena, božanstva,...
više
prikaz knjige biti džon lenon život bez spokoja laguna knjige Prikaz knjige „Biti Džon Lenon“: Život bez spokoja
19.09.2019.
Čak će i najveći obožavaci Džona Lenona možda prevrnuti očima kada budu čuli da se pojavila još jedna biografija čuvenog muzičara (1940-1980), ali Roj Konoli može da se pohvali da je temi prišao bliže...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politkom korišćenja kolačiča.