Laguna - Bukmarker - „Semper idem“ – memoarski spis dramaturga Đorđa Lebovića - Knjige o kojima se priča
VestiIntervjuiPromocijeAkcijeKnjiževni klubPrikazi#knjigoljupci#TriRajkeVideoKolumneNagradeKalendar

„Semper idem“ – memoarski spis dramaturga Đorđa Lebovića

„’Semper idem’ je prvo remek-delo XXI veka u srpskoj književnosti.“ Teofil Pančić

„Semper idem“ Đorđa Lebovića je knjiga o detinjstvu, koja se može čitati kao porodični roman ali i kao memoarski spis, kojim se poznati dramaturg i scenarista Đorđe Lebović, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.

Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista („Nebeski odred“, „Haleluja“, „Viktorija“, „Traganje po pepelu“, „Ravangrad 1900“, „Valter brani Sarajevo“ i dr.), Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti. Ispričan iz perspektive dečaka koji posmatra približavanje „Velikog Sunovrata“ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi – pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo 90-ih godina prošlog veka. U ratu je izgubio 40 članova svoje porodice a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica. „Knjige ne bi bilo da se opet nisam našao u vrtlogu velikog Zla koje sam dobro upoznao pedeset godina ranije“, priznaće pisac u jednom razgovoru pred kraj života.

Đorđe Lebović (1928–2004), pisac i dramaturg. Sa 14 godina transportovan je u koncentracioni logor Aušvic. U logorima je proveo skoro dve godine i preživeo zahvaljujući poznavanju nemačkog i mađarskog jezika. Završio je gimnaziju u Somboru, a potom upisao filozofiju u Beogradu i diplomirao 1951. Radio je kao novinar u Radio Novom Sadu, kustos Muzeja pozorišne umetnosti u Beogradu, upravnik Letnje pozornice u Topčideru, upravnik Izložbenog paviljona u Beogradu, direktor Drame u Beogradskom dramskom pozorištu. Po izbijanju ratova na tlu bivše Jugoslavije, odlučio je da napusti Beograd i sa porodicom se preselio u Izrael 1992. godine. U Srbiju se vratio 2000. i do smrti četiri godine kasnije pisao svoj jedini, autobiografski roman „Semper idem“, koji je ostao nedovršen.

Knjigu „Semper idem“ možete pronaći od 29. decembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, online knjižari www.delfi.rs i na sajtu www.laguna.rs.
 


Podelite na društvenim mrežama:

Povezani naslovi
10 činjenica koje možda niste znali o džejn ostin laguna knjige 10 činjenica koje možda niste znali o Džejn Ostin
23.12.2024.
Istoričarima je bilo potrebno mnogo truda i vremena da povežu sve činjenice iz mirnog života slavne književnice. Džejn Ostin je jedna od najznačajnijih književnih ličnosti svih vremena. Njene knjige o...
više
prikaz knjige devetsto treća potresni prikaz istine laguna knjige Prikaz knjige „Devetsto treća“: Potresni prikaz istine
23.12.2024.
Zahvaljući knjizi „Devetsto treća“ Dragiše Vasića, najupečatljivijem opisu i osvrtu na Majski prevrat, možemo da čujemo, osetimo i razumemo događaje iz srpske istorije sa samog početka 20. veka, tako ...
više
prikaz romana pali ljubavnici l dž šen tanka granica između ljubavi i mržnje laguna knjige Prikaz romana „Pali ljubavnici“ L. Dž. Šen: Tanka granica između ljubavi i mržnje
23.12.2024.
Arsen Korbin je uvek bio čovek sa planom, lukav i manipulativan, međutim, čak ni on nije mogao da predvidi kako će jedna prosta devojka sa sela promeniti čitav tok njegovog univerzuma. Odmalena je Ars...
više
delfi kutak je pročitao monine oči priča o odrastanju i spoznavanju sebe laguna knjige Delfi Kutak je pročitao „Monine oči“: Priča o odrastanju i spoznavanju sebe
23.12.2024.
Crno... u jednom momentu sve oko Mone bilo je crno... Nakon nešto više od sat vremena vid se vratio. Ali ostao je strah od trajnog gubitka. Kamij, Monina majka, pozvala je svog oca Anrija u pomoć. Dok...
više

Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.