Nova izdanja domaćih autora

Na knjižarskim policama uskoro će se naći osmo izdanje knjige „Suze Svetog Nikole“ Branislava Jankovića. Ovo je priča o grehu i spasenju, zemlji i nebu, anđelima i demonima i svecu čije se ime u Srbiji najviše slavi. Negde u Srbiji, na međi dva sveta, samuje mesto zvano Studenac. U njega se, nakon plovidbe beskrajnim morima i krvave epopeje Prvog svetskog rata, vraća Gmitar Milošević, u inat košmarima koji ga progone i uprkos predskazanju koje kazuje da će ga tamo sačekati smrt.
 
Osmo izdanje doživeće i knjiga Gradimira Stojkovića „Hajduk u Beogradu“. Pecikoza Hajduk dolazi iz sela u Beograd i polazi u osmi razred. Trudi se da bude prihvaćen i kao izvanredan košarkaš, i kao dobar drug, i kao odličan đak, i kao odgovoran sin. Rastrzan između novih iskustava i osećanja, Hajduk će se nositi sa raznim preprekama i otkriti da postoji sila koja sve može da promeni i uzburka: ljubav...
 
Latinično izdanje knjige „Preko praga“ vladike zahumsko-hercegovačkog i primorskog Grigorija Durića doživeće peto izdanje. Ovom melanholičnom zbirkom priča autor nesumnjivo ulazi u red darovitih bosanskohercegovačkih pisaca, koji svojom prozom nastavlja najbolju tradiciju pripovedača na srpskom jeziku, od Petra Kočića do Zuke Džumhura, Ive Andrića ili Meše Selimovića. Pisac se u ovoj zbirci okreće sudbinama malih ljudi u svom hercegovačkom podneblju s kraja burnog XX veka.
 
U štampi je peto izdanje knjige Đorđa Lebovića „Semper idem“. Premda za života poznat prevashodno kao dramaturg i scenarista, Lebović je pisao i novele i objavljivao ih u časopisima 60-ih i 70-ih godina XX veka. Ipak, opus magnum Đorđa Lebovića, po jedinstvenoj oceni kritike, predstavlja upravo ovo njegovo testamentarno delo, roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči Drugog svetskog rata, koja je i zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme i njene književne transpozicije, prepoznata kao kanonsko delo savremene srpske književnosti.
 
Uskoro će se u prodaji naći četvrto izdanje knjige „Moja baba zen budista“. Motivacioni trener, glumac i edukator Siniša Ubović pomaže nam da iskoristimo sve svoje potencijale kako bismo živeli ispunjenim i kvalitetnim životom. Ovaj roman je jedinstven na ovim prostorima jer na pitak i jasan način predočava kako možemo da sagledamo svoje kapacitete i usmerimo ih u najboljem mogućem pravcu. Njegova vera u mudrost i sposobnost svih nas da napravimo najbolju verziju sebe toliko je snažna da će svakog čitaoca inspirisati da pronađe tog boljeg sebe.
 
I autobiografija Vedrane Rudan „Ples oko Sunca“ doživeće četvrto izdanje. Iskreno i bez ulepšavanja, Vedrana Rudan piše: o svom nimalo bezbrižnom detinjstvu, o deci i unucima, o putu koji je prešla od prodavačice sladoleda na rivi do najčitanije spisateljice u regionu. O tome zašto je u socijalizmu bilo nemoguće dobiti otkaz i kako je ona postala prva novinarka kojoj je to uspelo u novom hrvatskom demokratskom režimu. Konačno, Vedrana Rudan nam pokazuje zašto je u životu najvažnije i najteže bez stida pogledati sebi u oči.
 
Knjiga „Sudbina i komentari“ Radoslava Petkovića govori o Rusu srpskog porekla Pavelu Volkovu, mornaričkom oficiru, koji u doba Napoleonovih ratova kreće u tajnu misiju: da uhodi kolonizaciju Balkana i ispita mogućnost pomorskog osvajanja južnog Jadrana. Na tom putu srešće ženu u koju će se zaljubiti, upoznaće znamenite Srbe onoga vremena koji se okupljaju u Trstu i podržavaju srpski ustanak protiv Turaka, pa će se njegova misija pretvoriti u nešto sasvim drugo i završiti sasvim neočekivano. U štampi je četvrto izdanje ove knjige.
 
Pesme, crtice, odlomci i lični dokumenti Dušana Radovića, koji čine knjigu „Svaštara“, privukli su veliku pažnju čitalaca, pa je u štampi već treće izdanje ovog naslova. Uz niz bisera kratke forme i osvrta Dušana Radovića na svoj život i stvaralaštvo, sada imamo i retku priliku da vidimo tekstove onako kako su izašli iz pisaće mašine, njegove početne ideje, crtežiće, privatne fotografije, nepoznate radove... Ukratko, u ovoj knjizi nalazi se sve ono bez čega bi portret Dušana Radovića bio nepotpun.
 
Knjiga Vlade Arsića „Brodolom“ doživeće drugo izdanje. Zasnovana je na istinitoj priči o najvećoj rečnoj katastrofi u srcu Beograda. Jedan brod je 9. septembra 1952. svoje putovanje završio na rečnom dnu. Za samo nekoliko minuta, u centru Beograda, udavilo se više od stotinu ljudi. Ali po nalogu vlasti odlučeno je da s brodom potone i – istina. Za tragediju niko nije odgovarao, mesto nesreće nikada nije obeleženo, a naslovne strane dnevnih novina ignorisale su ovaj događaj. S brodom su potonuli i bitni podaci o stradalima, što će uticati na mnoge živote.