Nova izdanja domaćih autora

„Semper idem“ Đorđa Lebovića, najpreporučivanija knjiga po izboru knjižara Delfi lanca, doživeće deseto izdanje. „Semper idem“ je knjiga o detinjstvu koja se može čitati kao porodični roman, ali i kao memoarski spis kojim se poznati dramaturg i scenarista, posthumno, predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze. Pisac uviđa paralele između Drugog svetskog rata i ratova na tlu bivše Jugoslavije posmatrajući neke konkretne događaje.

Iz štamparije će izaći i osmo izdanje knjige „Stefan Dečanski“ Luke Mičete. Nijednog srpskog vladara nije pratila takva misterija, takav dramski naboj, takva kob, kao Stefana Dečanskog, najnesrećnijeg kralja Srbije u njenoj više od milenijuma dugoj istoriji. Kakvi su odnosi vladali na srednjovekovnom dvoru Nemanjića, da li je Stefan Dečanski bio oslepljen ili slabovid, kako se držao u progonstvu, kako se vratio na vlast i kako mu je ona došla glave – saznajemo iz ove nesvakidašnje i sveobuhvatne istorijske biografije.

Peto izdanje doživeće roman „Prijatelji“ Slobodana Selenića. U romanu za koji je pisac dobio Ninovu nagradu, o tabuiziranom prijateljstvu kosovskog Albanca Istrefa Verija i Vladana Hadžislavkovića, oksfordskog đaka, poslednjeg potomka stare srpske beogradske porodice Hadžislavković, osobito dominiraju dogmatičnost i fanatizam (jedne klasne, ideološke vrste) nad isključivosti drugačije ideologije, koja počiva na otporu prema svemu što je primitivno i destruktivno po građansku kulturu.

Pesme, priče i drame za decu Duška Radovića „Kako su postale ružne reči“ doživeće četvrto izdanje. Jeste li čuli za hrabrog gusarskog kapetana Džona Piplfoksa zvanog Zvono? A znate li šta se dogodilo sa nevaljalim Krokodokodilom? O ovim junacima i problemima može se pisati tako da se veselite i smejete do mile volje, ili tako da vam se podižu obrve od čuđenja, ili da se raznežite od lepote. A sve to zajedno nije dovoljno da se dočara kako je o tome pisao Duško Radović!

Iako je izašla pred sam kraj godine, u štampi je već treće izdanje nove knjige Srđana Valjarevića „Fric i Dobrila“. Priča o ovoj prosečnoj, a ipak neobičnoj i zabavnoj porodici zapravo je duhovit uvid u srpske i balkanske prilike posle raspada, ratova, tranzicije i prilagođavanja na novu epohu koja je potom nastupila.