Na knjižarskim policama uskoro će se naći šesnaesto izdanje romana „
Zamalek“
Dejana Tiago-Stankovića. Ovaj roman o kismetu događa se u srcu Kaira, na ostrvu usred Nila, u kom je decenijama postojala antikvarnica krcata svakojakim blagom kao Ali-babina pećina. Radnju, najčuveniju u tom delu sveta, vodili su Kosta, glasoviti egiptolog, i njegova poćerka Arna, sve dok kismet, zbog nekih Kostinih misterioznih greha, nije odlučio drugačije.
U štampi je jedanaesto izdanje knjige „
Zovem se mama“
Jelice Greganović, sa ilustracijama Boba Živkovića. U pitanju je zbirka kratkih, humorističkih priča, u kojima autorka dočarava svoje dane i doživljaje, nežno i duhovito. Ovo je priča za sve roditelje, saborce, bratstvo bez sna.
Knjiga Miroslava Miškovića „
Ja, tajkun“ doživeće deveto izdanje. U pitanju je jedinstvena ispovest čoveka koga je Milošević smatrao saradnikom, Đinđić prijateljem, Tadić protivnikom, a Vučić neprijateljem. Ona pruža celovit pogled srpskog preduzetnika na istorijat nesporazuma između države i njenih biznismena, na mentalitet srpskog političara i radnika, na ekonomsku prošlost, sadašnjost i budućnost Srbije i regiona.
Šesto izdanje doživeće dve knjige za decu – „
Tajne dedinog kofera“
Bojana Ljubenovića i „
Beogradska mumija“
Branka Miloradovića. Glavni junak knjige „Tajne dedinog kofera“ je osnovac Ognjen, koji je potpuno uveren da će imati najgori raspust u životu, kada sazna da leto neće provesti s roditeljima na moru već u očevom rodnom selu Jabukovu daleko od Beograda. A kad njegovi vršnjaci iz Jabukova saznaju da im u selo dolazi dečak iz Beograda, učiniće sve da ga stave na iskušenja i zagorčaju mu raspust što više mogu. U „Beogradskoj mumiji“ upoznajemo Ogija, sina arheologa i radoznalog dečaka koga zanima mumija koja se nalazi u Beogradu, a koja krije tajnu staru više od dve hiljade godina. Ova magična avantura nas vodi na neverovatno putovanje kroz vreme, na kojem Ogi ima zadatak da ispravi nepravde iz prošlosti, ali i da reši veliki problem u svom životu.
Uskoro će se u prodaji naći peto izdanje romana „
Ruski prozor“ književnika
Dragana Velikića. Prvi deo romana predstavlja ličnu ispovest glavnog junaka, drugi deo je rekonstrukcija junakove prošlosti i preplitanje njegove lične istorije s društvenom, a treći deo predstavlja zbir više glasova, ljudi bliskih glavnom junaku.
Testamentarna knjiga
Ivana Ivanjija „
Bilo jednom u Jugoslaviji“ doživeće treće izdanje. Ivanji u njoj nudi dragoceno svedočanstvo o prošlim vremenima, izvan uobičajenih obrazaca. Koristi svoje prisustvo na raznim istorijskim poprištima kako bi osvetlio događaje i ličnosti na način na koji je retko ko mogao.
Treće izdanje doživeće i roman „
S ove bande moje gore“
Jasenke Lalović, drugi deo trilogije „
Brda od pelina“, kao i latinično izdanje „
Slovenske mitologije“
Nenada Gajića. Roman Jasenke Lalović oživljava period nakon Drugog svetskog rata, oslikava vreme obnove i stvaranje jedne nove zemlje i poretka. Pratimo mudre junakinje u novim izazovnim situacijama i upoznajemo čitavu lepezu istinskih heroina odanih porodici i opstanku. „Slovenska mitologija“ Nenada Gajića je idealan spoj modernog pristupa mitološkoj temi i naučne studije, koja kao jedini imperativ sebi postavlja činjeničnu zasnovanost, bogatstvo podataka i sveobuhvatnost i odgovornost naučne istine.
U štampi je drugo izdanje integralne verzije romana „
Konstantinovo raskršće“
Dejana Stojiljkovića. Integralna verzija čuvenog romana poznatog pisca, koji će uskoro biti ekranizovan, dorađena je i upotpunjena novim materijalom, dodatnim glavama, scenama i linijama priče.
Nedugo po objavljivanju i knjige „
Povratak u mir“
Siniše Ubovića i „
Preživeti smrt“
Vesne Radusinović doživeće drugo izdanje. Knjiga „Povratak u mir“ predstavlja praktičan vodič za prevazilaženje strahova i blokada koji će naučiti čitaoce kako da osvoje unutrašnji mir. A roman „Preživeti smrt“ je uzbudljiva i moderna priča o dvema porodičnim dinastijama, ugovorenom braku, bolesnim ambicijama, opasnim tajnama i sudbinom koja nikad nikom ne prašta.
Zbirka devet priča „
Anđeli neće sići sa nebesa“ iz zaostavštine
Đorđa Lebovića kao da zamenjuje nikad nenapisana dva završna poglavlja njegovog romana „
Semper idem“. Ovom zbirkom autentičnih i uznemirujućih logorskih priča Lebović je, kao niko pre ni posle njega u savremenoj srpskoj književnosti, ostavio neizbrisivo umetničko svedočanstvo o krvavom nasleđu XX veka, neumorno opominjući svoje čitaoce na različite pojavne oblike i večno vraćanje zla. U štampi je drugo izdanje ove knjige.