Mada ga uglavnom povezujemo s blistavim zlatom, kristalom i baršunom Versaja i Luvra, francuski dvor je često bio sinonim za svirepe zakulisne spletke, krvave prevrate i bespoštednu jagmu oko vlasti i moći. Takva je nestabilnost posebno bila izražena tokom Francuske revolucije kada je napaćeni narod pokušavao da svoju želju za odmazdom utoli sveže prolivenom krvlju, a ona plava je posebno bila na ceni. Oni koji su do juče surovo tlačili izgladneli narod postaju plen koji te turbulentne dane provodi drhteći u neizvesnosti u kojoj su spremni da se za odgovore obrate čak i vidovitima ili onima s drugim volšebnim darovima. I upravo tako i srećemo junakinju istorijskog romana „Čitačica tarota iz Versaja“ Anje Bergman u priči o revoluciji, izdaji, snazi ličnih uverenja i prijateljstvu.

Knjiga „Naše divlje nasleđe“ nemačkog ekološkog aktiviste i autora nekoliko naslova o šumi i zaštiti prirode Petera Volebena (1964) bavi se suštinskim pitanjem ljudske prirode: da li je čovek zaista racionalno biće koje svesno upravlja sopstvenom sudbinom ili je, uprkos tehnološkom i civilizacijskom napretku, i dalje prvenstveno vođen instinktima nastalim tokom evolucije? Pritom pisac ne nastupa kao strogi naučnik koji iznosi samo proverene činjenice, već kao pripovedač koji kroz primere iz biljnog i životinjskog sveta pokušava da objasni ljudsko ponašanje.

Prikaz romana „Adelajn: Opsesija“ H. D. Karlton: Zaljubljena u sopstvenog progonitelja!?

Književnosti, onoj savremenoj, na uzorku poslednjih nekoliko decenija, i ne ide najsjajnije, a nekakav jednako brzopotezan i uopšten utisak govori da se sličan sud poprilično mirne duše može iskazati kada se u žiži nađe i zabat dramskih komada, kao ipak prirodnog dela šire shvaćene lepe književnosti. Ako je već tako, rezon onda nalaže da je metaforička vožnja u rikverc ili barem pomniji i analitičniji pogled u onaj poslovični retrovizor sasvim mudar i opravdan izbor.

Neznano kako i zašto, autofikcija se u poslednjih, recimo, deset(ak) godina nametnula kao uzvišeni aksiomski kanon, koji se ne preispituje, čak i kada je iole verziranijem čitaocu sasvim jasno da je u određenom slučaju tu na prvom mestu reč o samosvrsihodnoj i posve jalovoj modi koja nikako da prođe.

Dobro došli u Kvalitilend! Ovde ćete pronaći najkvalitetniju uslugu, najkvalitetnije proizvode, najkvalitetnije digitalne platforme, vesti, životne partnere, staništa, mašine, androide i sve naj naj što vam je potrebno da proživite najkvalitetniji mogući ovozemaljski oblik života.

Objavljeni kao književni prvenac japanskog pisca Satošija Jagisave „Dani u knjižari ’Morisaki’“ osvojili su srca čitalaca širom sveta prevedeni na više od pedeset jezika među kojima se sada, zahvaljujući Laguni, našao i srpski, urađen veštom rukom Mateje Matića.

Susret dve žene na različitim stranama životnog puta, a povodom mogućeg razrešenja stare misterije, osnova je zanimljivog romana „Nevidljiva tetovaža“ dugogodišnje publicistkinje Suelen Dejnti.