Od romana koji je zaludeo ljubitelje fantastike širom sveta, preko emotivne priče Kolin Huver, do jednog od najvažnijih dela svetske književnosti i omiljenih junaka najmlađih – ovog puta izdvajamo pet naslova koji su obeležili naše čitalačke dane. Bilo da ste raspoloženi za epsku fantastiku, psihološku dramu, književni klasik ili zabavnu avanturu za decu, među ovim preporukama sigurno ćete pronaći sledeću knjigu kojoj ćete posvetiti vreme.

Čini se da postoje dve vrste vlasnika polica sa knjigama: oni koji poseduju više knjiga nego što mogu da smeste, koji knjigama popunjavaju baš svaki prazan prostor, i oni koji svoje police vešto šaraju gomilicama knjiga a da imaju prostora za pokoju saksiju sa biljkom ili uramljenu fotografiju.

Zašto voli priče bez razrešenja i zaključivanja i kako u novoj zbirci kratke proze „Prvi izlaz za Rozarito“ u korist dobre radnje menja mesta zapletima i raspletima, otkriva nam hit pisac Ivan Tokin.

Porodične tajne, šokantna otkrića i neumorna potraga za istinom neizostavni su sastojci dobre misterije. Harlan Koben upravo je po tome poznat – njegovi napeti romani, a time i njihove ekranizacije, donose priče pune obrta i iznenađenja koja nas ostavljaju bez daha.

Međunarodni naučni skup „Poetika književnog dela Gorana Petrovića: frankofona recepcija i evropski kontekst“ otvoren je u Strazburu, gde je okupio istaknute profesore, slaviste, komparatiste i književne istoričare iz više evropskih zemalja, saopštio je Institut za književnost i umetnost iz Beograda prošle sedmice.

Postoje pisci koji izmišljaju svetove, a onda postoje i pisci koji su pre svega preživeli sopstveni svet, pa onda seli i pisali iz svog iskustva. Takav je bio Dragoslav Mihailović, jedan od najznačajnijih srpskih pisaca prošlog veka.

U Galeriji Novembar otvorena je izložba „Iluzije treba čuvati na sobnoj temperaturi“, zajednički projekat vajara Marka Crnobrnje i književnika Stefana Tićmija (Mitića). Inspirisana motivima iz Tićmijevog romana „Tata kaže gambit“, izložba transformiše galerijski prostor u veliku šahovsku tablu na kojoj svakodnevni predmeti postaju akteri jedinstvene umetničke partije.

Postoji trenutak kada više ne možemo. Kada se spisak obaveza produži preko svake mere, kada tuđa očekivanja postanu glasnija od naših želja i kada shvatimo da smo toliko dugo brinuli o svima drugima da smo usput zaboravili sebe. Naše junakinje Frensis, Saša i Eva na taj trenutak reaguju potpuno različito. Jedna je primorana da se suoči sa sopstvenim besom koji godinama potiskuje, druga odlučuje da sa svime raskrsti, a treća jednostavno ostaje u krevetu. Njihove priče nisu priče o odustajanju, već o pobuni protiv ideje da žena mora svima da udovolji, sve da postigne i nikada ne posustane. I upravo tada kada prestanu da budu ono što drugi od njih očekuju, kada im dozlogrdi, možda prvi put počinju da budu ono što zaista jesu.