Prikaz knjige „Godinu dana u životu starog Egipta“: Med na ujed od krokodila
Slično Filipu Metizaku koji nas je vodio u posetu na „24 sata u staroj Atini“ i „24 sata u starom Rimu“, pre nego što će nam dočarati „Godinu dana u životu stare Grčke“, i Donald P. Rajan nas nakon „24 sata u starom Egiptu“ vodi u duži obilazak drevnog Misira u zabavnom i vrlo informativnom publicističko-romansiranom osvrtu na „Godinu dana u životu starog Egipta“, gde proučavamo ljude, obrede i svakodnevicu u zemlji faraona, mumija, piramida, sfingi i skarabeja.
No iza svega toga krili su se ljudi na čijem je radu počivalo carstvo u dolini Nila, te će nam ova studija vešto opisati svakodnevni rad ratara, raznih zanatlija, stočara, umetnika, pisara, sveštenika i lekara u vreme Amenhotepa II tokom kojeg se godina delila na vreme kada se živototvorna reka izliva i stvara plodno tlo za setvu, kada usevi rastu, i kada konačno dođe vreme žetve koje će žitnice zemlje popuniti dragocenim zrnima.
Mada ćemo upoznati i one najsiromašnije i one na vrhu, svi oni, od seljaka, ratnika i radnika, imaju iste brige: hoće li imati posla da prehrane porodicu, hoće li biti hrane, hoće li naći srodnu dušu, hoće li mir da potraje – ljudske strepnje i muke ni vekovi ne mogu da promene. Dok Egipat oživljava pred nama u vrevi ulica, jeci radionica, huku vetra kroz rečnu trsku i žamoru svetine, mi polako upoznajemo narod koji se trudi da bude radan, pokoran i marljiv kako im bog Ra u srdžbi ne bi ukinuo sunce! Sveštenici i vladari tu su da primenjuju božju volju i niže staleže drže poslušnima. Želja da se bogovi umilostive predstavljala je odličan način da se svetina drži mirnom dok sveštenici i plemstvo uživaju u nesrazmerno raskošnom životu. Zauzvrat su narodu povremeno priređivali praznike i svetkovine.
Kako godina odmiče, čitaoci će upoznati vrednog zemljoradnika umornog od žetve prethodnog dana, ali i faraona već umornog od 26 godina ratova, pohoda i sedenja na prestolu. Ali taman što je pomislio da će tokom plavljenja Nila malo da odahne od mukotrpnog rintanja na njivi, zemljoradnika odvode na obavezni prinudni rad za državu. Mora se graditi hram za faraona! Bila je to dužnost kojoj niko nije mogao da izvrda. Doznaćemo i šta ruča i o čemu sanja budući vladar, mladi princ Tutmozis, svratićemo i na jednu veselu plemićku svadbu, kao i na jednu prostiju govedarsku. Radost je kod svih ista.
Upoznaćemo se i sa surovošću egipatske vojske dok poput zulumćara prikupljaju danak od osvojenih gradova (Egipćani su u biti bili ksenofobni mrzeći sve ostale narode koje su smatrali nižima od sebe, poput kasnije Rimljana), ali i sa lekarima koji su u Egiptu rane ljudima lečili medom zbog njegovih antiseptičkih svojstava, ali su morali da zbrinjavaju i ujede od krokodila i nilskih konja. Za lečenje su koristili čak i mačiji izmet! On pak nije mogao da pomogne samom vladaru čijoj ćemo iznenadnoj smrti prisustvovati nakon čega će biti balzamovan, a mi ćemo dobiti detaljan recept za prvoklasnu, carsku mumifikaciju! Zlu ne trebalo! Taj je proces trajao sedamdesetak dana pre samog sahranjivanja. A kad se soko vine ka nebu, red je da na presto sleti novi, pa ćemo ispratiti i krunisanje novog cara s kojim počinje novo doba pod novim vladarom. Život ne staje ni kad faraon usni večni sanak, Nil i dalje teče.
Autor: Miroslav Bašić Palković
