Čini se da postoje dve vrste vlasnika polica sa knjigama: oni koji poseduju više knjiga nego što mogu da smeste, koji knjigama popunjavaju baš svaki prazan prostor, i oni koji svoje police vešto šaraju gomilicama knjiga a da imaju prostora za pokoju saksiju sa biljkom ili uramljenu fotografiju.

Zašto voli priče bez razrešenja i zaključivanja i kako u novoj zbirci kratke proze „Prvi izlaz za Rozarito“ u korist dobre radnje menja mesta zapletima i raspletima, otkriva nam hit pisac Ivan Tokin.

Porodične tajne, šokantna otkrića i neumorna potraga za istinom neizostavni su sastojci dobre misterije. Harlan Koben upravo je po tome poznat – njegovi napeti romani, a time i njihove ekranizacije, donose priče pune obrta i iznenađenja koja nas ostavljaju bez daha.

Međunarodni naučni skup „Poetika književnog dela Gorana Petrovića: frankofona recepcija i evropski kontekst“ otvoren je u Strazburu, gde je okupio istaknute profesore, slaviste, komparatiste i književne istoričare iz više evropskih zemalja, saopštio je Institut za književnost i umetnost iz Beograda prošle sedmice.

Izuzetna je čast ugostiti kultnog reditelja i pisca Rajka Grlića. Ovom prilikom razgovarali smo o knjizi „Jesi li snimio ovo?“ koja donosi pisma dva velikana filma – Rajka Grlića i Gorana Markovića, ali i o studiranju u Pragu, stvaranju legendarnih scenarija i filmova, društvu, dolascima i odlascima… I onome možda najvažnijem – kako do kraja ostati svoj – uprkos svemu!

Povodom objavljivanja romana „Krik“, Ana Atanasković govori o dr Elizabet Ros, škotskoj lekarki koja je tokom Prvog svetskog rata svoj život posvetila lečenju obolelih od tifusa u Srbiji. Inspirisana stvarnim istorijskim događajima i ličnostima, autorka u novom romanu istražuje granice požrtvovanja, hrabrosti i humanosti, istovremeno otvarajući pitanja o smislu života, odgovornosti prema drugima i mestu žena u istoriji. U intervjuu za Stella Polare Ana Atanasković govori o nastanku romana, odnosu između istorijskih činjenica i književne mašte, kao i o porukama koje priča o Elizabet Ros i danas može da prenese savremenim čitaocima.

U razgovoru sa japanskom književnicom Asako Juzuki, autorkom „Putera“, romana koji je zaludeo književni svet, na stolu su bile važne teme, poput mizoginije, opsesije, moći i zabranjenih užitaka. Čitaoci širom sveta su potpuno očarani. Ništa manje od genijalnog. Ambiciozno i uznemirujuće. Ubitačan japanski roman.

„Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je raskošna istorijska satira Anta Tomića koja kroz prizmu opsade Imotskog iz 1717. godine surovo i duhovito dekonstruiše balkanske mitove.

Pred našim čitaocima je „Zemlja slatke večnosti”, zbirka ranih priča i kasnije objavljivanih tekstova Harper Li u časopisima poput Vouga.

Koliko je stvaralaštvo engleske književnice Beril Bejnbridž (1932–2010) osobeno i značajno, možda govori činjenica da je žiri ugledne nagrade poput Bukerove – u čijem se najužem izboru našlo čak pet njenih romana – napravio taj izuzetak da, kao da koriguje to što joj nijednom nije dodeljeno dotično priznanje, ustanovi jedinstvenu posthumnu nagradu, nazvanu „Najbolje od Beril“. Kao da se i time kažnjava za propuštanje dodele za njenog života, ostavio je publici da u rečenoj konkurenciji proglasi najbolju knjigu, a čitaoci su odabrali roman „Mladi gospodin Džordži“.

Na zbirku „Nora i Zmija“ (u izdanju Lagune) bi prevashodno trebalo obratiti pažnju zbog minulog rada višestruko nagrađivanog autora Vladana Matijevića, ali to bi onda moglo da se bezuslovno odnosi na bilo koje njegovo buduće književno delo. Međutim, sa tačke gledišta upućenijih poštovatelja njegove proze možda je najcelishodnije istaći da Matijević ovom zbirkom nadopunjuje tematski opseg opažen u romanu „Pakrac“, istodobno pred sebe postavljajući jedan naoko lak, a u biti veoma sklizak i nezgodan cilj.

Upozorenje: Ne čitati tokom odvikavanja od slatkiša! Jer u romanu „Čokolada“ Džoane Haris čekaju vas i podmuklo vrebaju: bombonjere u raskošnim kutijama, kesicama od šarenog, svetlucavog papira, u kartonskim kornetima i fišecima, u obliku ružica, zvončića, cvetića i srca, čokoladne bombonice, bombice, praline, školjkice, slasne kikiriki štanglice i čokoladirane grožđice, medena srca s kajsijom, rum kugle, kandirano voće, ljubičice glazirane i ušećerene ružine latice , kuće od medenjaka, francuskih minjona i grilijaša, od marcipana ptičice i svakojaki drugi slatkiši „što blistaju nekim zagasitim sjajem, kao blago na dnu mora, kao Aladinova pećina puna poslastica“.