„Dostojevski je konjanik u pustinji, sa samo jednim tobolcem strela. Krv kaplje tamo gde njegova strela pogodi. Dostojevski živi u nama. Njegova muzika nikada neće umreti“, zapisao je 1912. godine Vasilij Rozanov, jedan od najuticajnijih ruskih filozofa 20. veka.

Dragan Velikić, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca, otkriva koja su dela oblikovala njegov čitalački senzbilitet, književni glas i pogled na svet.

Dugo najavljivana, i s velikim nestrpljenjem očekivana, serija „Konstantinovo raskršće“, bazirana na istoimenom romanu Dejana Stojiljkovića, dobila je datum početka emitovanja – subota, 7. novembar, u 21.55, na TV Superstar.

Oktobar, mesec knjige, doneo nam je toliko novih izdanja da je teško odlučiti – odakle početi? Pored nove knjige Vedrane Rudan, jubilarnog izdanja romana „Komo“, nastavka „Polja meduza“, „Učitelja mačevanja“, treće knjige Nijaksijine krune, drugog dela Vatrenih rivala, „Majstora i Margarite“ u novom ruhu i završnice Kosingasa, među oktobarskim novitetima našlo se još mnogo naslova vrednih pažnje. Koje knjige nikako ne biste smeli da propustite? Izdvojili smo naše favorite!

Nakon romana „Vetar sa Pirineja“, „Devojka sa violinom“ i „Pamtim sve“ koji su čitaoce vodili u viktorijansko doba, u Englesku, u Škotsku... Milena Sekulić Odalović u novoj knjizi „Vučja dolina“ priču prenosi u Srbiju, u Belu Crkvu s kraja 19. veka. Ipak, sve počinje davne 2640. godine pre nove ere u Kini, gde u šolju čaja jedne carice upada čaura svilene bube iz koje se stvaraju niti svile.

Sa autorom Dirkom Huzemanom razgovarali smo o njegovom romanu „Kradljivci svile“ i saznali kakav ga je događaj iz 6. veka u Vizantiji pokrenuo da napiše ovo živopisno delo.

Vladimir Vlada Maričić spada svakako u red najčuvenijih džez umetnika sa prostora Srbije i bivše Jugoslavije. Ovaj rođeni Šapčanin profesionalnu karijeru započeo je 1988. kada je pristupio kvintetu Lazara Tošića, a naredne godine odlazi u London gde ubrzo nastupa u lokalnim džez klubovima. U Londonu snima prvi deo materijala za prvi album „Ornaments“ sa basistom Rikardom Santosom i bubnjarom Markom Flečerom, a drugi deo snima u Beogradu, po povratku, sa kontrabasistom Mišom Blamom i perkusionistom Nenadom Jelićem.

Već godinama ime Uroša Petrovića u javnosti je sinonim za logičke zagonetke, mozgalice, MENSU, inteligenciju… Ovaj književnik se često navodi u medijima kao „najpametniji Srbin“, a svakako je neko ko uvek ume da „iz rukava“ izvuče logički problem koji će mnogima zadati glavobolju da ga reši iako je rešenje zapravo krajnje lako i naravno – logično.

Ako uživate u čitanju knjiga poput „Hvala, gospodine Diore“ koje nam otkrivaju uspon i bogati svet legendarnih kreatora, onda će vam se bez sumnje dopasti i „Snovi Luja Vitona“ nemačke spisateljice Eva-Marije Bast koja će nam ovom toplom romansiranom biografijom dočarati vrtoglavi uspon kralja raskošne i skupocene putne galanterije čiji su koferi, torbe i kaiševi danas prestižni simbol bogatih i slavnih koji nose njegove inicijale na svom prtljagu kao neprolazni pečat glamura i prefinjenog stila.

Drugi u serijalu britanske književnice Eli Grifits (1963) o forenzičkoj arheološkinji Rut Galovej nastavlja priču započetu u romanu „Mesta prelaska“, razvijajući prepoznatljivu kombinaciju kriminalističkog zapleta, arheologije, istorije i mitologije. Autorka je našla maštovit način da prošlost učini neposredno prisutnom u savremenom kriminalističkom romanu: ljudske kosti, predmeti i arheološki lokaliteti nisu samo tragovi nekadašnjeg života već i polazišta za otkrivanje zločina, porodičnih tajni i dugo potiskivanih ljudskih sudbina.

Kako smo se veoma nedavno, na svu sreću i na sreću svih, napokon probudili na novoj stranici istorije, uz uvek preko potreban povratak opštoj zdravoj pameti, biće da nam je, između i povrh svega drugo, u ovom trenutku slavljeničke euforije svakako i preko potrebno podsećanje na to šta demokratija zbilja jeste i šta može da bude, uz neizbežno podsećanje na sijaset korena i nadahnuća za taj koncept iz poobimne istorije čovečanstva.

U knjizi „Dan u životu Abeda Salame“ pratimo Abeda Salamu kroz 24 sata očaja nakon što je u nesreći izgorio autobus pun vrtićke djece među kojima je bio i njegov sin.