Dobitnik „Beogradskog pobednika“ za roman „Bekos“, ugledni pesnik, pisac i novinar Enes Halilović, izložio je literarna dela koja su mu osvetlila put i pomogla da nađe i postane autentičan glas srpske književnosti.

Veštačka inteligencija nije samo alat već agent koji donosi odluke, stvara nove ideje i može da razvije sopstvene ciljeve, upozorio je izraelski istoričar i filozof Juval Noa Harari u intervjuu vikend izdanja madridskog lista Pais.

Od romana koji je zaludeo ljubitelje fantastike širom sveta, preko emotivne priče Kolin Huver, do jednog od najvažnijih dela svetske književnosti i omiljenih junaka najmlađih – ovog puta izdvajamo pet naslova koji su obeležili naše čitalačke dane. Bilo da ste raspoloženi za epsku fantastiku, psihološku dramu, književni klasik ili zabavnu avanturu za decu, među ovim preporukama sigurno ćete pronaći sledeću knjigu kojoj ćete posvetiti vreme.

Čini se da postoje dve vrste vlasnika polica sa knjigama: oni koji poseduju više knjiga nego što mogu da smeste, koji knjigama popunjavaju baš svaki prazan prostor, i oni koji svoje police vešto šaraju gomilicama knjiga a da imaju prostora za pokoju saksiju sa biljkom ili uramljenu fotografiju.

Đorđe Bаjić je srpski pisac i kritičаr, mаgistаr teorije umetnosti i medijа. Napisao je romane „Ostrvo prokletih“ (2010), „Žuta kabanica“ (2013), „Jedno đubre manje“ (2015, 2024), „Crveni sneg“ (2016), „Smrt u ružičastom“ (2021), „Umri, ljubavi!“ (2023) i „Momak u kutiji“ (2026).

Književnica Ana Atanasković u razgovoru za Puls Juga govori o svom novom istorijskom romanu „Krik“ posvećenom dr Elizabet Makbin Ros, jednoj od prvih žena lekara na Balkanu.

Nataša Lester piše o hrabrim, odvažnim i nezaboravnim ženama, što je jedan od glavnih razloga zbog kojih nas njeni romani oduvek privlače. Njena spisateljska misija je jasna – da kroz književnost osvetli žene koje su svojim izborima i delima izlazile iz okvira očekivanih društvenih uloga, bez obzira na istorijsko doba u kojem su živele. Autorka je deset istorijskih romana i bestselera Njujork tajmsa, a njene priče vode čitaoce u prošlost, među stvarne događaje i izuzetne junakinje. Njenim knjigama poseban šarm daje i doza glamura – njene heroine zrače elegancijom i dostojanstvom čak i kada se nađu usred ratnog haosa. Ako se još niste upoznali sa njenim stvaralaštvom, „Madmoazel Alijansa“ idealna je polazna tačka.

Kroz razgovor o knjizi „Dokopati se Tarkovskog“, od Pavela Selukova saznali smo mnogo o njegovoj prošlosti u predgrađu Perma, mladosti i iskustvima margine, a pričao nam je i o TV seriji „Prijatelji“ i utakmicama voljenog fudbalskog kluba.

Zbirkom priča „Fikcija“ savremena nagrađivana književnica Ivana Bodrožić poziva čitaoce da oslušnu ono o čemu pričaju žene, dokazujući da su složena iskustva njenih junakinja teme koje se tiču svakoga od nas.

Divni Dučić. Božanski Dučić. Neponovljivi Dučić... Nijedan epitet nije dovoljno jak da bi se opisao značaj i domet poezije našeg slavnog pesnika.

Roman „Ptica koja pamti nebo“ ostavlja snažan utisak dela koje je nastalo iz zrelosti, životnog iskustva i dubokog razumevanja ljudske prirode.

Za roman „Kal juga“ Mladena Milosavljevića čuo sam odmah po objavljivanju prvog izdanja 2018. godine, ali sam ga pročitao tek sada, 2026. godine.