Zašto je „Semper idem“ Đorđa Lebovića hronika najvećeg Zla u istoriji čovečanstva, neizbrisivo svedočanstvo o slobodi i nadi i jedan od najvećih srpskih romana 21. veka.

Više od 120 književnih stručnjaka, pisaca i urednika iz regiona izabralo je 100 najboljih romana na srpskom jeziku! U anketi, koju su u protekla tri meseca sproveli Nedeljnik i Velike priče, pominjalo se čak 340 naslova iz pera 199 autora, a na samom vrhu liste našao se roman „Na Drini ćuprija“ našeg nobelovca Ive Andrića.

Postoje knjige koje nas nasmeju, uteše i podsete da svet ipak može da bude sasvim lepo mesto. Upravo takve priče često nazivamo feelgood knjigama – toplim romanima u kojima ima mesta za ljubav, prijateljstvo, nove početke i ona mala svakodnevna čuda koja popravljaju dan. To ne znači da u njima nema teških trenutaka, iako čitaoce na kraju ostavljaju sa osećajem nade i verom da uvek postoji prilika da nešto promenimo.

Septembar nam nije ostavio mnogo vremena za razmišljanje šta ćemo sledeće ugrabiti za čitanje. Novi naslovi stizali su jedan za drugim, u susret našoj velikoj manifestaciji Oktobar – mesec knjige, među kojima je bilo knjiga koje smo svi veoma nestrpljivo iščekivali. Teško je bilo zaobići „Atmosferu“, novi roman Tejlor Dženkins Rid koji nas ovoga puta vodi do zvezda i otkriva kako među njima pronaći svoje mesto. Ljubitelji istorijskih saga jedva su dočekali veliki povratak Ildefonsa Falkonesa u vidu romana „U ljubavi i u ratu“, nastavka sage započete „Katedralom na moru“ pre dvadeset godina. Bilo je teško zaobići i novo izdanje psihološkog trilera „Veriti“ Kolin Huver koje krasi filmski plakat – a koje nas je dočekalo baš uoči premijere dugo očekivane ekranizacije. I kako onda odlučiti šta da prvo čitamo?

Iako je Džuli Soto poznata po savremenim ljubavnim romanima za odrasle, njena nova knjiga „Trešeri“ u potpunosti je drugačija – u pitanju je YA triler, roman namenjen mladima. Trešeri su elitna grupa prijatelja kojoj svi maštaju da pripadaju, uključujući i Emili, koja očajnički želi da postane deo njihove ekipe. Međutim, Emili umire i glasine o Trešerima počinju da kruže, a jezive poruke i neobični događaji postaju sve učestaliji. Upravo je ovaj roman bio povod za razgovor sa autorkom.

U kakvom su se viru našli junaci njenog novog romana „Ptica koja pamti nebo“, šta se desi kada istina zakasni za treptaj oka i može li se izbeći ono što nam je suđeno, saznajemo od autorke Slavice Mastikose.

Šta povezuje muziku koja je nastajala na ulicama Nju Orleansa sa slojevitom muzičkom tradicijom Balkana? Za džez muzičara Vladimira Maričića odgovor nije u egzotici, niti u pokušaju da se dve različite tradicije na silu spoje. Kao neko ko već tri decenije istražuje njihove dodirne tačke, sada je svoje iskustvo, znanje i metod pretočio u knjigu „Balkan džez“ – vodič za kreativno istraživanje muzike u izdanju Lagune.

Povod za kratak razgovor s piscem Vladom Arsićem bila je zbirka „Priče uz ognjište“, u kojoj se krije 15 priča majstorski ispričanih na različitim narečjima, o različitim sudbinama…

Četrnaesti roman iz serijala o detektivu Hariju Huleu norveškog triler majstora Jua Nesbea (1960) ponovo donosi napetu kriminalističku priču ispunjenu misterioznim ubistvima, neočekivanim obrtima i mračnim tajnama. Ipak, „Završni kadar“ se razlikuje od prethodnih jer se glavni junak suočava sa sopstvenom prošlošću, starenjem i odgovornošću prema porodici.

Hit knjiga romantazi žanra „Alhemizovana“ SenLinJu nije samo priča o zabranjenoj ljubavi u svetu fantazije i čarolije, već roman o traumi, sećanju, krivici, identitetu i ceni iskupljenja.

Sve što doživi vrtoglavi i blistavi uspon nakon dostizanja svog zenita neizbežno počinje da opada i da se ruši, i tako je bilo i s legendarnim carstvom faraona koje je nekada vladalo bujnim ravnicama Nila, goletima i džunglama Nubije punima egzotičnih tajni, užarenim pustinjama i osunčanim vodama Sredozemlja, postavši najdugovečnija civilizacija drevnog sveta. U svom pitkom, izrazito temeljnom, detaljnom i raskošnom istorijskom pregledu „Uspon i pad starog Egipta“ Tobi Vilkinson, priznati egiptolog i profesor s Kembridža, donosi nam, na više od 600 monumentalnih strana, potkrepljen nalazima arheoloških istraživanja, epsku priču o narodu kraljeva-bogova koji su gradili spektakularne palate, hramove, gradove i piramide sred peščanih pustoši.

U središtu romana „Kućni bog“ britanske spisateljice Rejčel Džojs (1962) nalaze se četvoro braće i sestara Kemp koji su još u ranom detinjstvu ostali bez majke. Taj traumatični gubitak trajno je odredio njihove živote, ali ih je istovremeno i snažno povezao. Njihov otac, ekscentrični i uspešni umetnik, bio je fizički ali ne i emocionalno prisutan. On je čovek opsednut sobom, svojim radom i potrebom za divljenjem. Za decu je predstavljao neku vrstu „kućnog boga“: figuru kojoj teže, koju žele da zadovolje i od koje traže priznanje, iako je jasno da nije vredna njihove idealizacije.