U spomen-sobi Isidore Sekulić. Miris požutelih listova u knjigama lične biblioteke jednog legata je miris duše koja je nestala, a nije. Uz nameštaj i slike, legat je trodimenzionalna slika nečije svakodnevice. I nečije nebodnevice.

„Poštujte vreme nepoznatih osoba [čitalaca] tako da nijednog trenutka ne pomisle da je ono protraćeno“, naveo je Kurt Vonegat u prvom od svojih osam saveta za pisanje dobre priče. „Dobra priča i dobro utemeljen argument dve su potpuno različite stvari“, primetio je čuveni harvardski psiholog Džerom Bruner u svom eseju o elementima vrhunske priče. „I jedno i drugo mogu da posluže kao sredstvo ubeđivanja. Međutim, cilj njihovog ubeđivanja se razlikuje: argumenti nas ubeđuju u svoju istinitost, a priče u svoju uverljivost.“ Šta priči daje maksimalnu uverljivost, zbog koje će čitaocu biti drago što je upravo na nju potrošio svoje vreme?

Pisanje recenzija knjiga jedna je od najboljih aktivnosti koje možete da praktikujete kako biste svoje razumevanje i doživljaj književnosti podigli na viši nivo.

Pročitajte odlomak iz novog romana Dejana Stojiljkovića, koji svi sa nestrpljenjem očekujemo tokom ove godine.

Zamislite da ste upravo prošli kroz raskid. Srce vam je slomljeno, zbunjeni ste i besni. Šta učiniti sa svim tim osećanjima? Prema rečima psihologa i neuronaučnika Itana Krosa, autora knjige „Preokret: Upravljajte svojim emocijama — da one ne bi upravljale vama“, odgovor u velikoj meri zavisi od nas samih. Naime, svako od nas je sposoban da „pojača ili smanji intenzitet svojih emocionalnih reakcija“ u skladu sa onim što nam je u datom trenutku najpotrebnije.

Kakav roman za tinejdžere mora da bude i zašto su mu te formativne godine najinspirativnije za stvaranje, saznajemo od Roberta Takariča, koji je napisao novi roman za tinejdžere – „Odlaze osmaci, ali ovaj put stvarno“.

U 27. epizodi gostuje pisac Veselin P. Dželetović. Povod za razgovor je njegovo kultno delo „Srpsko srce Johanovo“, nedavno izdato za Lagunu, čija je ekranizacija pretočena u film „Žetva“

Mladen Milosavljević rođen je na Mladence 1982. godine u Smederevskoj Palanci. Po obrazovanju je etnolog, po opredeljenju pisac i filmski radnik. Snimio je nekoliko dokumentarnih filmova i jedan igrani film „Naprata“ 2013. godine. Autor je romana „Jezava“, „Večna kuća“ i „Naprata“, kao i dve poeme za decu ‒ „Olalije“ i „Abrakadabra a brak za dabra“. Dobitnik je nagrade Radio Beograda za najbolji dramski tekst, za delo „Uslužni duh“, dve nagrade „Koskar“ na Festivalu srpskog filma fantastike za film „Naprata“, kao i nekoliko nagrada i priznanja za dokumentarni film. Jedan je od scenarista televizijske serije „Branilac“. Njegova dela su prevođena, nagrađivana i dramatizovana. Živi u Beogradu sa suprugom Sanjom, proznim i dramskim piscem, i sinom Lazarom, a nedavno je Laguna objavila reizdanje romana „Kal juga“.

Roman „Pariz–Holivud“ francuske autorke Sesil Miri na prvi pogled deluje kao klasična romantična komedija o susretu „obične“ žene i nedostižne filmske zvezde, ali se vrlo brzo otkriva kao priča o iluzijama, identitetu i unutrašnjim lomovima junakinje koja pokušava da pronađe svoje mesto između fantazije i stvarnosti.

I psiholog i čitalac, i detektiv i slušalac, i dobar provodadžija, sve to jedan dobar knjižar ili bibliotekar biti mora. Pa, možda čak i čarobnjak, jer koliko vam je puta vaš knjižar tutnuo neku knjigu u ruke i uneo vam njome čarolije ili magične promene u život? Čuveni Džejms Paterson je, uz pomoć kolega Meta Eversmena i Krisa Munija, u knjizi „Tajni život knjižara i bibliotekara“ prikupio zanimljive životne priče, iskustva i doživljaje ovih marljivih delatnika koji nam svojim preporukama šire horizonte, kulturno nas uzdižu, unose malo zabave i razonode u život, a možda i leče kad nam knjiga, vešto i pažljivo odabrana, može biti jedini lek.

Luiza, jedna od glavnih junakinja „Slike s morem“, Bakmanovog poslednjeg romana koji je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Nikole Pajvančića, prinuđena je da se neprestano seli, posvuda vukući sa sobom preteški emotivni prtljag koji se s vremenom samo umnožava.

Posmatrajući dosadašnji rad Gorana Markovića, jasno je da u njemu postoji više tematskih i poetičkih krugova, a njegovi junaci – bilo da se radi o istorijski utemeljenim ličnostima ili fiktivnim tvorevinama – uvek se nalaze na pola puta između mogućeg i nemogućeg, tradicionalnog i modernog, te kolektivne istorije i intimnog svedočanstva pojedinca.