Darko Tuševljaković, aktuelni dobitnik Ninove nagrade, otkrio nam je od kojih se materijala prave uspešna književna dela, a koja su bila potrebna i za nastanak romana „Jaz“, ovenčanom Nagradom Evropske unije za književnost, koji sada čitamo u novom izdanju.

Avgust nas je polako priveo kraju leta, ali ne i kraju dobrih priča. Prethodnog meseca čitali smo knjige koje su nas vodile od kišom okupanih ulica Napulja i sveta profesionalnog hokeja do drevnog Japana i neobuzdanih vikinških avantura. Predstavljamo vam 5 naslova koje je Laguna objavila tokom avgusta, a ovoga puta uz posebnu bonus preporuku – jubilarno izdanje jednog od najčitanijih romana savremene srpske književnosti!

Da li bi Napoleon danas bio dobar CEO nekog startapa, direktor marketinga ili onaj menadžer koji piše mejlove u tri ujutru? Otkrijte u pregledu knjige „Napoleon Veliki“ Endrua Robertsa.

Posebno priznanje stiglo je na adresu naše autorke Ane Atanasković. Nakon izlaska njenog najnovijeg romana „Krik“, autorka je primila dirljivo pismo od potomka čuvenog srpskog pesnika Prokopija Proke Jovkića (Nestora Žučnog).

Autorka bestselera „Čitačica tarota iz Versaja“, Anja Bergman govori o svojim književnim uzorima, stvaralačkom procesu i pisanju priča u kojima su žene u prvom planu.

Da je pisac Bora Ćosić (94) napisao samo knjigu „Uloga moje porodice u svetskoj revoluciji“ iz 1969, kojom prikazuje šta su u društvu izazvali revolucija i dolazak socijalizma, a sve to viđeno i doživljeno iz dečje perspektive, bilo bi dovoljno da se krupnim slovima upiše u ovdašnju (književnu) istoriju. No, na sreću čitalaca, objavio je više od 50 naslova – romana, eseja, pripovedaka, zbirki pesama, dnevnika, putopisa i monografija. Osim pomenutog romana, za koji je dobio Ninovu nagradu, proslavio se i delima „Kuća lopova“, „Priče o zanatima“, „Tutori“, „Doktor Krleža“...

Dobro došli u drugu sezonu podkasta „Bukmarker“! Knjige i pisci su ponovo u krupnom kadru! Kamere upaljene, a autori spremni da vam otkriju tajne iz svoje radionice!

Liz Pišon, autorka bestseler serijala o Tomu Gejtsu, govori o trinaestom nastavku priče o dečaku koji obožava da žvrlja.

Veoma je zanimljiv dečak koji je glavni junak i pripovedač romana „Semper idem“ dramaturga, scenariste i pisca Đorđa Lebovića (1928–2004).

Pre nekoliko godina torent sajtovi su se bukvalno usijali zbog sada već kultnog filma „Sa strane“ (In From the Side) u kojem uvek uverljivi Aleksandar Linkoln glumi ragbistu koji se upušta u zabranjenu romansu sa svojim saigračem iz tima, a onda je kanadska spisateljica Rejčel Rid izazvala pravu pomamu među čitaocima kada je sličan zaplet premestila u svet hokeja u romanu „Van pravila“.

Marginalna priroda kratke proze u našoj produkciji ne menja se već godinama, a njena pozicija tek ponekad može da parira romanesknim naslovima koji su favorit publike, ali i urednika i kritike. Ovakva situacija nije rezervisana samo za naše podneblje, i stoga uvek raduje pojava pripovednih naslova koji se konceptom, širinom i, pre svega, kvalitetom istaknu u romanocentričnom miljeu. Prošlogodišnja zbirka priča „Fikcija“ Ivane Bodrožić jedno je od takvih dela, a njeno srpsko izdanje pokazatelj je aktuelnosti ovih priča i van primarnog čitalačkog okvira.

Potrebna je izuzetna predavačka i spisateljska veština da se obimna tema o svim aspektima života antičke Grčke smesti u format priručnika ili uvodnika. Posvećujući svako poglavje jednoj sferi antičke grčke kulture, autorka Eli Makin Roberts pruža savremenom čitaocu osnovne podatke o filosofiji, umetnosti, književnosti i estetici, religiji i mitologiji, komunikacijama, društvenoj hijerarhiji, poljoprivredi i zakonima. Dotičući u svakom poglavlju neminovno i detalje iz istorije privatnog života antičkog čoveka, osvetljava i svakodnevicu koliko je moguće na razdaljini od nekoliko hiljada godina.