Prikaz knjige „Jesi li snimio ovo?“
Istaknuti filmski reditelji i prijatelji Rajko Grlić iz Hrvatske i Goran Marković iz Srbije, koji su zajedno u Pragu svojevremeno studirali režiju, predstavili su prošlog meseca u Rijeci zajedničku knjigu „Jesi li snimio ovo?“, intimnu i britku prepisku o filmu, prijateljstvu, politici, ratovima, starenju i sećanjima.
Nova knjiga Grlića i Markovića, objavljena ranije ove godine u Laguni, predstavljena je u sklopu programa Art-kina „Film izvan okvira“, a nakon razgovora sa njima, najavljena je projekcija klasika i Oskarom nagrađenog čehoslovačkog filma „Trgovina na korzu“ Jána Kadára i Elmara Klosa, koji su sami odabrali.
Grlić i Marković zajedno su u Pragu studirali filmsku režiju, snimali filmove, preživeli države koje više ne postoje i ostali povezani razgovorom koji traje više od pola veka. U knjizi „Jesi li snimio ovo?“ taj se razgovor nastavlja kroz pisma koja putuju između Beograda, Zagreba, Istre, Trsta i američkog Ohaja, ali zapravo stalno kruže oko istih velikih tema: filma, prijateljstva, odlazaka, povrataka, politike, starosti, straha, sećanja i potrebe da stvari ipak ostanu zapisane, saopštio je Art-kino.
Ovo nije klasična knjiga uspomena, ni knjiga o filmu samo za filmofile. U pitanju je prepiska dvojice velikih autora i svedoka vremena, ispisana nežno i bespoštedno, s humorom koji dolazi iz iskustva i gorčinom koju ne pokušavaju sakriti. U njoj su teme film, ratovi, izgubljeni prijatelji, porodične priče, studentske pobune, režimi koji se menjaju samo po ambalaži, filmovi koji su snimljeni i oni koji to nikada neće biti.
„Jesi li snimio ovo?“ govori o tome što ostaje kada se raspadnu države, industrije, iluzije i sigurnost: ostaju pogled, glas, sećanje i tvrdoglava potreba da se istina, makar u pismu prijatelju, ipak izgovori. Knjiga je nastala kao zbirka kolumni s portala „Velike priče“ koja, kroz priče o filmu, umetnosti, aktuelnim događajima i životu uopšte, predstavlja politički aktuelno i vrlo precizno svedočanstvo o današnjem vremenu.
Grlić je na beogradskoj promociji knjige sredinom juna rekao da mu je u početku bilo neobično da se javno dopisuje sa dobrim prijateljem, ali je uspeo da ga ubedi urednik Nedeljnika Veljko Lalić. Marković je takođe govorio o teškoćama pronalaženja prave mere između javnog i privatnog.
„Ako hoćete da to bude javno, onda ste uvek uštogljeni raznim obzirima i obavezama – da to bude pismeno, gramatički u redu, stilski dobro, ali to nije ono što vi pišete prijatelju, tada vas baš briga za stil ili gramatiku. Mislim da smo mi to prevazišli i da je ostao lični nivo, a da smo opet zahvatili neke stvari koje su opšte i koje nas se tiču“, rekao je Marković, ističući da ih film uopšte i ne spaja, već estetika i najviše etika.
Izvor: seecult.org
