Ukoliko vam se čita epska saga u stilu Lusinde Rajli ili Dženet Maklaud Troter, u kojoj je naglasak na dinamičnoj višeslojnoj radnji umesto na zamornim i beskrajnim unutrašnjim monolozima, onda su „Sestre morskog kamena“ pravo letnje štivo za vas.

Roman „Amfiteatar“ je izuzetan književni prvenac Nataše Braun – inteligentna, sažeta i britka analiza rase, britanske istorije, kolonijalizma, ropstva, kapitalizma, mizoginije i neprestanih sitnih poniženja sa kojima se svakodnevno suočava neimenovana crnkinja jamajčanskog porekla iz radničke porodice.

Tokom poslednjih desetak godina američki izdavači žanrovske književnosti sve češće posežu za modelom koji je odavno usavršen u Holivudu. Umesto da se oslanjaju isključivo na poznata književna imena, oni udružuju autore bestselera sa slavnim ličnostima iz drugih oblasti, stvarajući projekte koji privlače pažnju i čitalaca i medija. Takve književne saradnje pokazale su se kao izuzetno uspešne na tržištu. Dovoljno je pomenuti Bila i Hilari Klinton koji su zajedno sa renomiranim piscima Džejmsom Patersonom i Luiz Peni objavili bestselere koji su osvojili publiku širom sveta.

Roman „Danas nam je divan dan“ švedske književnice Malin Sten (1969) predstavlja savremen psihološki triler u kojem se kriminalistička radnja prepliće sa složenim porodičnim i društvenim odnosima. Iako je u središtu priče ubistvo, autorka ne gradi delo kao klasičnu detektivsku priču u kojoj je glavno pitanje ko je počinio zločin. Umesto toga fokus je usmeren na međuljudske odnose, skrivene tajne, laži, finansijske probleme, porodične sukobe i posledice loše komunikacije.

Skandinavski triler već godinama – zapravo decenijama – drži visok standard, ali retko ko u toj konkurenciji uspeva da ostane istovremeno žanrovski uzbudljiv i duboko human kao Andeš Ruslund, istaknuti švedski autor sa dugim stažom. Njegov prethodni roman „Sto posto“ bio je za mene snažan uvod u njegov književni svet bez lakih izlaza i prvi susret sa ovim piscem, dok novo „Bekstvo“ taj svet dodatno produbljuje – čineći ga mračnijim, teskobnijim i ubitačnijim.

Roman „Zauvek srećni“ švedske autorke Malin Sten napet je triler i majstorski napisana studija ljudske psihe.

Negde između sve popularnijih dark academia pravca i nordijskog noara, smestio se „Bog šume“. Poređenje sa sada već modernim klasikom Done Tart nije bez opravdanja, barem istakne li se u prvi plan komponenta mračnog, uz to – inteligentnog. Trileri se uglavnom, često i s razlogom, doživljavaju kao lako štivo za plažu, čija brzina odigravanja ne upošljava um koliko bliski im krimi pravac i pretežno ostaje na površini, pa i potpunoj trivijalnosti. Ovo je, naravno, uvreženi stereotip, s obzirom da smo oduvek svesni postojanja vrhunski konstruisanih i psihološki iznijansiranih žanrovskih dela, u šta ovaj roman Liz Mur neosporno spada.

Knjige koje govore o knjigama i knjižarama uvek su pun pogodak, složićemo se! Doduše, treba biti i na oprezu – šta ako nas takva knjiga izneveri i (ne daj Bože) razočara svojim prikazom jednog od omiljenih mesta na svetu svakog knjigoljupca? Zapitam se ponekad, može li uopšte neka knjiga verno da dočara tu moju ljubav prema knjižarama.