Ako uživate u čitanju knjiga poput „Hvala, gospodine Diore“ koje nam otkrivaju uspon i bogati svet legendarnih kreatora, onda će vam se bez sumnje dopasti i „Snovi Luja Vitona“ nemačke spisateljice Eva-Marije Bast koja će nam ovom toplom romansiranom biografijom dočarati vrtoglavi uspon kralja raskošne i skupocene putne galanterije čiji su koferi, torbe i kaiševi danas prestižni simbol bogatih i slavnih koji nose njegove inicijale na svom prtljagu kao neprolazni pečat glamura i prefinjenog stila.

Drugi u serijalu britanske književnice Eli Grifits (1963) o forenzičkoj arheološkinji Rut Galovej nastavlja priču započetu u romanu „Mesta prelaska“, razvijajući prepoznatljivu kombinaciju kriminalističkog zapleta, arheologije, istorije i mitologije. Autorka je našla maštovit način da prošlost učini neposredno prisutnom u savremenom kriminalističkom romanu: ljudske kosti, predmeti i arheološki lokaliteti nisu samo tragovi nekadašnjeg života već i polazišta za otkrivanje zločina, porodičnih tajni i dugo potiskivanih ljudskih sudbina.

Kako smo se veoma nedavno, na svu sreću i na sreću svih, napokon probudili na novoj stranici istorije, uz uvek preko potreban povratak opštoj zdravoj pameti, biće da nam je, između i povrh svega drugo, u ovom trenutku slavljeničke euforije svakako i preko potrebno podsećanje na to šta demokratija zbilja jeste i šta može da bude, uz neizbežno podsećanje na sijaset korena i nadahnuća za taj koncept iz poobimne istorije čovečanstva.

U knjizi „Dan u životu Abeda Salame“ pratimo Abeda Salamu kroz 24 sata očaja nakon što je u nesreći izgorio autobus pun vrtićke djece među kojima je bio i njegov sin.

U vremenu u kom se čini da je forma već uveliko nadvladala suštinu, privilegija je zaviriti u jedan veličanstven um koji je svjedočio nimalo jednostavnom i prelomnom periodu, a koji ga je oblikovao i naposljetku zauvijek obilježio i učinio neprocjenjivim poznavaocem čovjeka i njegove sudbine. Od naizgled jednostavnog života, prepunog tako ljudskih peripetija, odnosa, emocija, misli i svakodnevnih aktivnosti koje se odvijaju uprkos olujnim oblacima istorije koji se polako prikradaju, pisac gradi pozornicu sa koje spontano i nepretenciozno otkriva ono što se može nazvati esencijom života i njegove mudrosti.

Pošto nas je prvoj knjizi „Van pravila“ dobrano raznežila toplom (a, bome, i vatrenom) romansom između hokejaškog superstara Skota Hantera i momka koji mu je za sreću pravio sokiće od borovnice, kanadska spisateljica Rejčel Rid nastavlja serijal „Vatrenim rivalima“ koji su pretočeni i u svetski televizijski hit.

Knjiga „Dobro sam, a nisam“ američke psihijatrice dr Džudit Džozef bavi se jednim od manje prepoznatljivih oblika depresije, stanjem u kojem osoba, uprkos unutrašnjoj patnji, nastavlja da ispunjava svakodnevne obaveze, ostvaruje profesionalne rezultate i održava prividno normalne društvene odnose. Za razliku od uobičajene predstave o utučenoj jedinki koja nema snage da ustane iz kreveta, ovde je reč o ljudima koji često rade više no što bi trebalo, preuzimaju odgovornost za druge, teško odbijaju zahteve okoline i spolja ostavljaju utisak da sve drže pod kontrolom. Njihova patnja zato može dugo ostati neprimećena, ponekad čak i njima samima.

Misterija nestale osobe, triler i ljubavna priča prepliću se u novom romanu Krisa Vitakera „Sve boje tame“, otkrivajući šta se krije u senkama opsesije i zaslepljujućoj svetlosti nade.