Četrnaesti roman iz serijala o detektivu Hariju Huleu norveškog triler majstora Jua Nesbea (1960) ponovo donosi napetu kriminalističku priču ispunjenu misterioznim ubistvima, neočekivanim obrtima i mračnim tajnama. Ipak, „Završni kadar“ se razlikuje od prethodnih jer se glavni junak suočava sa sopstvenom prošlošću, starenjem i odgovornošću prema porodici.

Hit knjiga romantazi žanra „Alhemizovana“ SenLinJu nije samo priča o zabranjenoj ljubavi u svetu fantazije i čarolije, već roman o traumi, sećanju, krivici, identitetu i ceni iskupljenja.

Sve što doživi vrtoglavi i blistavi uspon nakon dostizanja svog zenita neizbežno počinje da opada i da se ruši, i tako je bilo i s legendarnim carstvom faraona koje je nekada vladalo bujnim ravnicama Nila, goletima i džunglama Nubije punima egzotičnih tajni, užarenim pustinjama i osunčanim vodama Sredozemlja, postavši najdugovečnija civilizacija drevnog sveta. U svom pitkom, izrazito temeljnom, detaljnom i raskošnom istorijskom pregledu „Uspon i pad starog Egipta“ Tobi Vilkinson, priznati egiptolog i profesor s Kembridža, donosi nam, na više od 600 monumentalnih strana, potkrepljen nalazima arheoloških istraživanja, epsku priču o narodu kraljeva-bogova koji su gradili spektakularne palate, hramove, gradove i piramide sred peščanih pustoši.

U središtu romana „Kućni bog“ britanske spisateljice Rejčel Džojs (1962) nalaze se četvoro braće i sestara Kemp koji su još u ranom detinjstvu ostali bez majke. Taj traumatični gubitak trajno je odredio njihove živote, ali ih je istovremeno i snažno povezao. Njihov otac, ekscentrični i uspešni umetnik, bio je fizički ali ne i emocionalno prisutan. On je čovek opsednut sobom, svojim radom i potrebom za divljenjem. Za decu je predstavljao neku vrstu „kućnog boga“: figuru kojoj teže, koju žele da zadovolje i od koje traže priznanje, iako je jasno da nije vredna njihove idealizacije.

„Otvorite ovu knjigu kad…“ dr Džuli Smit deluje kao odgovor na trenutke kad osoba ne zna kom da se obrati, na dane kad se sve raspada bez jasnog razloga: kad umor prerasta u beznađe, obična nesigurnost postaje panika, a misli se pretvaraju u neprekidno unutrašnje optuživanje.

Šesti dvobroj mange Alisa u Ničijoj zemlji nastavlja tačno tamo gde je prethodni stao – usred brutalne igre „Osmoza“, u kojoj se Arisuov tim suočava sa jednim od najzanimljivijih protivnika u čitavom serijalu Kjumom, odnosno Kraljem tref.

„Vučja dolina“ na prvi pogled pripada ustaljenom i danas komercijalno dominantnom obrascu domaće proze koji bismo mogli nazvati istorijskim ženskim romanom sa elementima gotske/folklorne fantastike. Donosi nam porodičnu sagu smeštenu u Belu Crkvu s kraja devetnaestog veka, u sredinu banatskih svilara i svilogojstva. Na prvi pogled reč je o žanrovski prepoznatljivoj istorijskoj romansi – nesrećan brak, stroga porodica, neuzvraćena ljubav – ali roman se od tog obrasca odvaja upravo mitskim i folklornim tkivom koje se provlači ispod realistične površine.

U peto desetljeće života obojica su zagazili kao dvostruko priznati filmski autori: voljela ih je publika, ali, bogami, i žiriji. Samo čuvarima tadašnjega poretka nisu bili baš po volji, iako se zbog toga nisu osobito napatili. Dapače, reputacija (umjerenih) subverzivaca dodatno je doprinijela gledanosti njihovih filmova, a režim na umoru ionako je imao kudikamo prečih briga od bavljenja dvojicom plodnih, omiljenih i nagrađivanih redatelja.