Roman „Tri majke“ britanske autorke Hane Bekerman započinje scenom koja odmah uspostavlja ton čitavog romana: atmosferu strepnje, nemoći i nadolazeće katastrofe. Abi čeka svoju sedamnaestogodišnju ćerku Ajlu da se vrati kući sa žurke. Dolazak policije na vrata označava trenutak u kom se život jedne porodice nepovratno raspada. Vest da je Ajla poginula u saobraćajnoj nesreći, čiji je počinilac pobegao sa mesta događaja, ne predstavlja samo početak istrage već i emotivnog sunovrata svih ljudi povezanih sa njom.

Nakon vrlo teške i mračne teme u svetskom hitu „Tetovažer iz Aušvica“ novozelandska književnica Heder Moris odabrala je nešto sasvim drugačije u svojoj knjizi „Džesina želja“, smestivši radnju u svet video-igara i virtuelne stvarnosti.

Jedne novembarske noći 1994. godine dogodilo se ubistvo na obodu Marbeka, gradića u oblasti Haland. Krivac je brzo identifikovan, osuđen, i činilo se da je pravda zadovoljena. Ipak, posledice zločina ne prestaju kada je presuda izrečena. One nastavljaju da se šire kroz vreme, oblikujući živote i sudbine svih onih koje je zločin dotakao. Zato se i dalje nameće pitanje: šta se zaista dogodilo te noći, u šumi kraj Marbeka?

Koliko sam bila oduševljena otkrićem Zorana Petrovića, kao pisca domaćih psiholoških trilera, pokazala sam skorašnjim osvrtom na knjigu „Ukus straha“. Jedva sam dočekala ovaj drugi deo i, čim mi je pao u ruke, bukvalno sam ga progutala za dve večeri! Zoran je još jednom potvrdio zašto je jedan od naših najboljih autora u žanru – njegovo pisanje je zrelo i toliko upečatljivo da me je potpuno uvuklo u svoj svet od prve stranice.

Nadahnuće našem režiseru i piscu Srđanu Dragojeviću za pisanje novog istorijskog romana „Paša“ bila je, kako sam priznaje, njegova baba s njenim zanimljivim pričama.

Roman „Tiho teče Misisipi“ Vladimira Tabaševića, koji sada čitamo u jubilarnom izdanju sa autorovim osvrtom i predgovorom reditelja istoimene predstave Ivice Buljana, spoj je meditativne proze, smislene introspekcije i jasnih tragova poetskog pedigrea i doživljaja sveta.

Pre više od decenije Vida Crnčević Basara napisala je roman „Prekomerna upotreba sile“ o tome kako je propao pank duh Beograda u sukobu sa nečistim ratnim silama devedesetih.

Dejan Stojiljković nije pisac koji gradi svjetove, on ih raskopava. Njegova proza nije eskapistička fantastika, već introspektivna fikcija koja kroz mit, istoriju i dokumentovanu stvarnost pokušava da odgovori na pitanja identiteta, pamćenja i prirode zla.