U romanu „Za Polinu“ nemački pisac Takis Virger (1985) kroz život glavnog junaka Hanesa Pragera istražuje teme umetničkog dara, usamljenosti, prijateljstva i nade. Protagonista pokazuje od najranijeg detinjstva izuzetnu osetljivost prema zvucima i muzici.

Baš pred junsku Noć knjige u knjižare je stigao dugoočekivani nastavak serijala o Krsti Pavloviću, nepotkupljivom isledniku koji između dva svetska rata rešava slučajeve ubistava u Beogradu. Da se podsetimo: serijal je započet 2016. romanom „Ubistvo u Kapetan Mišinoj“, a nastavljen dve godine kasnije knjigom „Jedno ubistvo u Patrijaršiji“. Na „Veliku trku“ čekali smo punih osam godina, ali se, sa zadovoljstvom to ističem, čekanje isplatilo.

Već sam prolog na početku romana „Ptica koja pamti nebo“ Slavice Mastikose nagoveštava misteriju i njegov krimi zaplet. Jedno pismo, jedna molba, razgrnuće zavesu navučenu preko nemilih uspomena.

Nakon Zorice Janković koja nas je vodila „Caru na divan“ i Ljiljane Čubrić koja nam je predstavila „Znamenite žene srpske“, Laguninom jatu iskusnih istoričarki pridružila se i Katarina Mitrović sa svojom vrlo pitkom, čitljivom i dinamičnom istorijskom studijom „Vladarke iz praiskona“ u kojoj se bavi ženama iza srpskog prestola u vremenima u kojima ih istorija uglavnom nije beležila, niti pamtila, iako su svojom podrškom verovatno bar na neki način uticale na svoje muževe dok su upravljali zemljom s krunom na glavi. Svojom udajom za naše vladare često su, kao što reče profesor Radivoj Radić, zaustavljale ratove ili menjale granice između država. Sedamnaest žena koje su stajale kraj srpskog trona do sredine 14. veka delilo je katkad slične, a katkad i posve različite sudbine, od blistavo uspešnih do potresno tragičnih.

Poslednjih desetak godina intenzivno razvijan žanr fikcije koji za temu ima knjižare, biblioteke i strast prema čitanju u ovom kratkom romanu ima odličnog predstavnika.

U drugom, dopunjenom izdanju romana istorijske fantastike „Kal juga“ Mladena Milosavljevića arheologija, arhivski zapisi, usmena tradicija i okultna istorija Podunavlja prepliću se u dva vremenska toka.

Novi roman Đorđa Bajića „Momak u kutiji“ počinje Rakićevim stihovima. Povod za ovaj melanholični moto, neobičan za krimi roman, mogao bi da bude dvostruk. Bitan deo radnje romana, u sadašnjosti i prošlosti, dešava se u Ulici Milana Rakića, u napuštenoj kući koja dotrajava zaklonjena iždžikljalim žbunjem i čeka da, poput mnogih beogradskih građevina, bude srušena i zamenjena profitabilnom novogradnjom.

Pred našim čitaocima je „Zemlja slatke večnosti”, zbirka ranih priča i kasnije objavljivanih tekstova Harper Li u časopisima poput Vouga.