Kad vam ljubav okrene leđa, na poslu sve krene naopako i potonu vam sve lađe, najbolje je ostaviti sve za sobom i otići na luksuzno krstarenje po tropskim vodama! Eto, reših vam problem, slobodno mi se obratite za još praktičnih ljubavnih i životnih saveta. Ali šalu na stranu, to je upravo ono što se zgodilo Houp Lanover, junakinji nove romantične komedije „San snova“ američke spisateljice Kejltin Dojl: premorenoj, isceđenoj i u ljubav razočaranoj, najbolja prijateljica joj nudi da pođe s njom na raskošnu plovidbu, ali šta će da se desi kad ljubavna avantura na krstarenju skrene s kursa?

Profesije knjižara i biliotekara, sudeći po odgovornosti i uticaju koji mogu ostvariti na pojedinca i društvo, zasigurno spadaju u red zanimanja koja imaju nemali značaj za sudbinu čovečanstva. To bi, bez sumnje, potvrdio i svaki ljubitelj knjiga, bilo da se radi o čitaocu koji među najveća životna zadovoljstva ubraja trenutke nad rasklopljenom knjigom i koji iza korica nalazi zaklon od buke mnogometežnog sveta, bilo da se radi o vremešnom posetiocu koji, prelazeći dlanom duž krcatih polica, oseća duboku čežnju za svim onim što neće stići da pročita, bilo da je reč o zanesenjaku koji džeparac ili poslednju ušteđevinu daje za tek objavljeno delo svog omiljenog pisca. Predusretljivi lokalni knjižar ili omniscijentni bibliotekar, upućen u navike i preferencije korisnika sa kojima radi, u životu jednog takvog, istinskog knjigoljupca važan je skoro kao porodični lekar, vaspitač koji se zauvek pamti ili učitelj koji nam je, svojim saosećanjem i umećem da prenese znanje, značajno promenio život.

Verovatno najpopularnija igra koju širom sveta uče ili usavršavaju brojni amateri i profesionalci, tango je tema antologije koju su preveli i sastavili veliki poznavaoci latinoameričke književnosti i vrsni prevodioci sa španskog Ksenija Bilbija i Branko Anđić.

Lada Lončar, 35 godina, ubila je muža. Zarila mu je kuhinjski nož u prsa i on je na mjestu, u kuhinji, na pločicama, iskrvario. Za to je dobila 9 godina zatvora, i nalazi se u kaznionici u Požegi. Prema riječima susjeda, novinara, i znanaca, riječ je o okrutnom ubojstvu, jednog finog gospodina, sveučilišnog profesora u najboljim godinama, koji je uvijek bio tako ljubazan, ugodan i šarmantan.

Veoma je zanimljiv dečak koji je glavni junak i pripovedač romana „Semper idem“ dramaturga, scenariste i pisca Đorđa Lebovića (1928–2004).

Pre nekoliko godina torent sajtovi su se bukvalno usijali zbog sada već kultnog filma „Sa strane“ (In From the Side) u kojem uvek uverljivi Aleksandar Linkoln glumi ragbistu koji se upušta u zabranjenu romansu sa svojim saigračem iz tima, a onda je kanadska spisateljica Rejčel Rid izazvala pravu pomamu među čitaocima kada je sličan zaplet premestila u svet hokeja u romanu „Van pravila“.

Marginalna priroda kratke proze u našoj produkciji ne menja se već godinama, a njena pozicija tek ponekad može da parira romanesknim naslovima koji su favorit publike, ali i urednika i kritike. Ovakva situacija nije rezervisana samo za naše podneblje, i stoga uvek raduje pojava pripovednih naslova koji se konceptom, širinom i, pre svega, kvalitetom istaknu u romanocentričnom miljeu. Prošlogodišnja zbirka priča „Fikcija“ Ivane Bodrožić jedno je od takvih dela, a njeno srpsko izdanje pokazatelj je aktuelnosti ovih priča i van primarnog čitalačkog okvira.

Potrebna je izuzetna predavačka i spisateljska veština da se obimna tema o svim aspektima života antičke Grčke smesti u format priručnika ili uvodnika. Posvećujući svako poglavje jednoj sferi antičke grčke kulture, autorka Eli Makin Roberts pruža savremenom čitaocu osnovne podatke o filosofiji, umetnosti, književnosti i estetici, religiji i mitologiji, komunikacijama, društvenoj hijerarhiji, poljoprivredi i zakonima. Dotičući u svakom poglavlju neminovno i detalje iz istorije privatnog života antičkog čoveka, osvetljava i svakodnevicu koliko je moguće na razdaljini od nekoliko hiljada godina.