Roman „Ostrvo vrana“ pripada prepoznatljivom obrascu skandinavskog policijskog trilera. U njemu norveški pisac Samuel Bjerk – pseudonim Frudea Sandera Ejena (1969) – uspeva da poznatu formulu ispuni dovoljno živim likovima, složenim odnosima i atmosferom koja sve vreme održava osećaj nelagode.

Čitanje, a posebno napredovanje kroz roman „Narodno pozorište“, prvog romana autorke Tanje Šljivar (u izdanju Lagune), pomalo baca i u svojevrstan rebus; zašto dramski pisci i dramaturzi, posebno oni nadareni i vešti, a budući da se narativni film, osim na narativno određenu književnost, u velikoj meri oslanja i na isto tako ustrojeni dramski tekst, češće ne pišu i/ili objavljujuju roman?

Nisam neko ko preterano voli da čita „crne“ knjige. Ponekad me više nasmeju nego što me uzbude i pomere s mesta. Ali ova je sasvim drugačija, meni posebna od danas. Moram da priznam da me je „Egomanijak“ oduševio. Prijatno me je iznenadila Vaj Kiland jer je, u stvari, ovo prvi put da čitam neki njen roman.

Ako vas kojim slučajem čarobnoj knjizi „Tri sobe moga neba“ Roberta Pjuminija nisu privukle očaravajuće maštovite ilustracije u boji Čeka Marinela, koje su same po sebi umetnička dela u malom, sigurno jeste bajkoviti siže na koricama koji nam nagoveštava pustolovinu posebne vrste u koju će se naš mali junak upustiti bez napuštanja svojih odaja: mašta nas uostalom može odvesti dalje nego što bi to naše noge ikada mogle! Laguna je ovu knjigu izdala u prekrasnom prevodu Vesne Mostarice.

Šest godina nakon „Dukata za lađara“ Dejan Stojiljković ponovo nas vraća u tamu srednjeg veka istorijskom novelom „Učitelj mačevanja“ koja se nadovezuje na prethodne knjige „Duge noći i crne zastave“ i „Olujni bedem“. U sagi koja nas vraća u Srbiju nekoliko godina uoči sudbonosnog Kosovskog boja, opisujući sveopštu napetost, zebnju i strah koji su vladali zemljom kneza Lazara, Dejan pred nama ponovo oslikava čuvena istorijska imena poput Obilića, Kosančića i Toplice, ali epskim junacima iz spevova i pesama udahnjuje život kao ljudima od krvi i mesa sa svim njihovim vrlinama, manama i nesigurnostima. U njegovoj priči junaci hode istim drumovima i šumama kao običan podjarmljen živalj koji očekuje njihovu pomoć i zaštitu u strahu od osmanlijskog zuluma.

„Sporost“, „Identitet“ i „Neznanje“ Milana Kundere (1929–2003) mogu se čitati kao jedinstvena književna celina ne samo zato što su posredi prva tri romana koja je ovaj klasik, posle deset knjiga na češkom, objavio na francuskom jeziku. U zasebnim delovima trilogije teme vremena, ličnog identiteta i sećanja povezuju se u razmatranje čovekove nemogućnosti da potpuno razume sebe, druge i sopstveni život. Nema zajedničke fabule niti ponavljanja istih junaka, već je povezanost obrađenih pitanja i načina na koji se ona međusobno dopunjuju dublja. Čitani skupa, ovi romani obrazuju svojevrstan triptih o nestabilnosti ljudskog iskustva.

Roman „Puter“ Asako Juzuki, koji na nov i neobičan način progovara o zavođenju kuvanjem i obedovanjem, razobličava krivicu koju u vezi sa hranom ima savremena žena.

U svom bestseleru iz oblasti popularne psihologije „Nije problem u tebi“ dr Ramani Durvasula nudi savete kako preživeti život pored osobe zaljubljene isključivo u sopstveni odraz.