Prikaz knjige „Jesi li snimio ovo?“ Gorana Markovića i Rajka Grlića

„Kad već pominješ dokumentarce, ne mogu a da se ne setim naših početaka. Obojica smo tako ulazili u profesiju, i to je, nekako, bio najlogičniji put – od stvarnosti ka ideji... Ono što smo našim dokumentarcima pokušavali jeste, koliko se sećam, da budemo subverzivni, makar provokativni, što je u ono vreme progona Crnog talasa predstavljalo u neku ruku hrabrost.“ – to, između ostalog, stoji u jednom od pisama pri sredini epistolarne duo-knjige „Jesi li snimio ovo?“ (objavila Laguna), u kojoj misli na raznorodne, ali svakako relevantne i za stvaralaštvo obojice referentne teme razmenjuju vetrerani-sineasti, tj. šire poznati i cenjeni autori hrvatskog, srpskog, a ranije skupa/zajedno i jugoslovenskog filma, Rajko Grlić i Goran Marković.

Dokumentarni film nije nešto što je dominantno i prevashodno svojstveno ovoj dvojici pripovedača putem filma, ali ovde može da bude zgodna poveznica sa onim što (otvorena) prepiska sabrana među koricama ove friške knjige u svoj srži nepobitno jeste – ovo je dokumentaristička proza, u smislu da poštovani filmski autori ovde nastoje da razluče i dešifruju stvarnost, odnosno stvarnosnu dimenziju naših postojanja ovde, na srpskim i/ili hrvatskim, a u svakom slučaju postjugoslovenskim prostorima. U tom smislu, „Jesi li snimio ovo?“ se može posmatrati i iščitavati i kao rečit i slikovit primer pragmatizovane/konkretizovane istorije privatnih života, i to ispripovedane sa tačke gledišta onim iznimno veštih u naraciji, odnosno pripovedanju.

I baš kao što su u sferi filma (shvatali ih kao manje ili više tipične ovdašnje pripadnike one čuvene praške/češke škole filma – a sam Marković je napisao knjigu na tu temu, naglašeno polemičkog naslova „Češka škola ne postoji“, takođe prisutne u izdanju Lagune) i Grlić i Marković prepoznati kao dosledni sledbenici struje klasičnog fabularnog filma, što će onda nekako po automatizmu značiti i pitkog, preglednog i komunikativnog izraza, sve upravo pomenuto može biti izdvojeno i kao postojana vrednost i ove njihove zajedničke ispovedne knjige. I sve to uz dodatak uvek lekovite autoironije i podosta upliva relaksiranog humora i mudrosti zrelog doba.

Autor: Zoran Janković, prevodilac, književni i filmski kritičar

Izvor: Nedeljnik