Prikaz knjige „Lepota“: Jednu pastu za zube od volovskih kopita, moliću
Japanci su svojevremeno bojili zube u crno smatrajući to lepim, u Africi su samo veoma krupne žene smatrali privlačnima. Ideali lepote zaista se razlikuju u različitim delovima sveta, ali su drevni običaji ulepšavanja prisutni u gotovo svim kulturama, o čemu nam svedoči raskošno opremljena i ilustrovana knjiga „Lepota“ Soledad Romero Marinjo obogaćena čudesnim crtežima Alisije Kaboblanko. Njih dve će nas kroz reči i sliku povesti na put oko sveta da vidimo na koje su se sve načine razni narodi ulepšavali, od nanošenja boja do nošenja perja i perlica, slično našim precima na Balkanu koji su se ukrašavali cvećem i dukatima. Kroz dugu istoriju čovečanstva ljudi su svoje telo koristili poput platna na kom su oslikavali svoja uverenja, snagu, veru, status i moć.
Još su vavilonski ratnici mazali nokte srebrom i zlatom kako bi zastrašivali protivnike, dok su u drevnoj Kini obojeni nokti bili odličje carskog položaja princeza i carica. U Polineziji su tela gusto prekrivena tetovažama svedočila o društvenom statusu i porodičnoj tradiciji, ali su tetovaže imale i ulogu magijske zaštite od uroka. U starom Egiptu su već koristili i kozmetiku nanoseći rumenilo od gline i ruževe od voska i buba, dok su zube prali pastom od mlevenih volovskih kopita! Egipatske šmizle, kaćiperi i kicoši, imali su čak i pilinge, kreme protiv bora i senke za oči, kao i mirisne parfeme. I svaki dan su se kupali. Bravo za Egipćane!
Dok su nam danas spojene obrve smešne, u Grčkoj su bile odraz stila i lepote, i toga će se mnogo vekova kasnije držati i meksička slikarka Frida Kalo koja je volela čak da nosi i brkove! Njeni daleki preci Majem smatrale su da su duguljaste glave lepe, pa su koristile posebna drvena pomagala kako bi izdužili sebi lobanju smatrajući to simbolom moći i inteligencije. Bukvalno su bebama godinama stezali lobanju drvenim daskama! Sličnom tretmanu radi lepote podvrgavale su se i Kineskinje na dvoru dinastije Song kojima su podvezivana stopala kako bi ostala malena.
Posetićemo i žene u Africi kojima su umetane okrugle ploče u rupe u ušima ili usnama, dok ćemo se u Indiji upoznati sa tetoviranjem kanom (što dobro dođe kad nemate para za nakit), a u zapadnoj Africi sa ukrašavanjem tela ožiljcima. No, žrtvovanja radi lepote bilo je i u Evropi gde su žene nanosile otrovno olovo na kožu da bi je izbelile. Saznaćemo i ko je otkrio minival i trajnu i kada su otpočele prve estetske operacije. Međutim, mada su se mnogi dobrovoljno žrtvovali radi lepote, mračna je istina i da su mnoge od ovih metoda poput umetanja ploča u usne ili gomilanja karika oko vrata, služile kao odbrana od porobljavanja. To je mračna istorija lepote!
Autor: Miroslav Bašić Palković
