Prikaz romana „Oproštajni valcer“ Milana Kundere
Već od prvih stranica ovog romana čitaocu je jasno da se Kundera njime oprašta od svoje domovine, tadašnje Čehoslovačke. Nastao početkom sedamdesetih godina prošlog veka, dakle u godinama neposredno nakon sovjetske invazije, prvi put je objavljen u francuskom prevodu 1976. godine.
Radnja se odvija u jednoj češkoj banji koja prima pacijentkinje bez potomstva, a izvesni banjski lekar na glasu je kao čudotvorac. Njegove pacijentkinje su pune poverenja, bez i najmanje primisli o tome kako im on pomaže da dođu do potomstva. Istovremeno, slučajni parovi iz poznanstava za jednu noć začinju decu koju ne žele... Priča o roditeljstvu izrasta u filozofsku raspravu među muškarcima koji su se slučajno zatekli u banji i svi iskazuju skepsu prema ideji idealne porodice koju proklamuje koliko hrišćanstvo toliko i aktuelna komunistička ideologija.
U svojim ranim romanima Kundera se držao preciznije i konciznije konstrukcije. Fabula je jasna a junaci životni i postavljeni na scenu u punoj ubedljivosti njihovog očajanja. Preplićući privatno i društveno, gradi priču koja ne može ni u najintimnijim trenucima da pobegne od socijalističke stvarnosti. Od nje svi žele da na neki način pobegnu, bilo bukvalno čekajući dozvolu da izađu iz zemlje kao budući emigrant Jakub, bilo praveći kompromise sa sistemom koji prividno neguje čoveka, porodicu i humanizam. Iza maske brige o pojedincu stoji moćna partijska mašinerija koja određuje svaki segment života i Kunderini junaci se protiv toga bune na različite načine. Mlada i lepa Ružena čezne za partnerom koji će je izbaviti sa posla fizioterapeutkinje u banji, talentovani trubač Klima i njegova ljubomorna žena spas vide u njegovoj popularnosti, dok tajanstveni bogati Amerikanac dolazi ponovo u banju vođen nostalgijom i ispraznošću života koji vodi.
Zbog toga sa obe strane granice nema ni mira ni ispunjenja. Svi tragaju za nekom drugom osobom od one koja je pored njih i vraćaju se na početnu poziciju hroničnog nezadovoljstva koje postaje samo sebi svrha. U ovom romanu već su jasni akordi koje će Kundera razviti u punoj meri u „Nepodnošljivoj lakoći postojanja“, dok sve ljubavne veze protagonista mogu da se podvedu pod naslov o smešnim ljubavima. Prave strasti i iskrenosti ima tek u naznakama, parovi se sreću i razilaze u okvirima komedije ili groteske, a večita potraga za telesnim zadovoljenjem je isprazna i trivijalna.
Sa bogohulnom lakoćom Kundera postavlja pitanja ljubavi, vernosti i roditeljstva naspram jednog rigidnog društvenog sistema koji ubija svaku autentičnost. U trenutku kada se usude da budu svoji i otrgnu se od klišea, njegovi junaci ili stradaju ili se prepuštaju apatiji, svesni da ih nigde ne čeka neki drugi ili bolji život.
Autor: Aleksandra Đuričić, književnica i književna kritičarka
Izvor: Nedeljnik
