Već neko vreme je nepobitna činjenica da je pop-kulturna nostalgija izrasla ne samo u svojevrstan fenomen, nego i samosvojnu i postojanu granu industrije, a osamdesete godine veka za nama i pop-kulturno nasleđe nastalo u toj eri čine jedan od uporišnih stubova te vazda zahuktale planetarne radionice. A, ako je već tako, a jeste, jedan od ključnih vrednosnih kriterijuma trebalo bi da bude upečatljivost izrade i, na prvom mestu, snaga iluzije iskrenosti kojom je ta nostalgičarska postavka sprovedena u konkretno književno delo.

Univerzitetski profesor u penziji i dugogodišnji predavač uporedne istorije evropske drame Vladeta Janković (1940) široj javnosti poznat je kao pisac brojnih knjiga u kojima se uglavnom bavio antičkom književnošću i mitovima: „Imenik klasične starine“ (1992); „Mitovi i legende“ (1995); „Antičke izreke“ (2018), „Latinski glosar“ (2021), „Bez opoziva: Poslednje reči znamenitih ličnosti“ (sa Dejanom Mihailovićem 2023).

„Malakva“ je jedini roman italijanskog pisca i novinara Nikole Puljezea (1944–2012). Objavljen je 1977. i ubrzo rasprodat. Ponovo je objavljen tek 2013, posle Puljezeove smrti, i od tada je počeo da dobija status kultnog dela.

Još otkad je pre deset godina objavio roman „Kad zvona zaneme“, jednu od najveličanstvenijih i najpotresnijih ratnih epopeja u istoriji srpske književnosti, izlazak svake nove knjige uvek pouzdanog i izvanrednog Vlade Arsića predstavlja pravi praznik u svetu pisane reči, pa je tako i sada kada mu je upravo izašla zbirka „Priče uz ognjište“ kao zbornik izabranih i nekoliko novih priča.

Ime književnice Heder Moris dobro je poznato ovdašnjim čitaocima, naročito ljubiteljima istorijske fikcije. Izdavačka kuća Laguna do sada je objavila pet ostvarenja ove australijske autorke rođene na Novom Zelandu. Za razliku od romana koji snažno osvetljavaju stradanje pojednica u strašnom vrtlogu istorije, radnja najnovijeg dela „Džesina želja“, objavljenog u prevodu Nikole Pajvančića, odvija se u doba koje nazivamo svojim.

Roman „Otac“ Bojana Ljubenovića počinje glasom čovjeka koji o sebi nema naročito visoko mišljenje. Đorđe Kovač, psiholog zaposlen u policiji, obrazovan je, materijalno obezbijeđen i naizgled vodi pristojan život. Ipak, ispod te uređene spoljašnjosti nalazi se čovjek koji je iznevjerio i druge i sebe: sklon porocima, samosažaljenju, manipulaciji i pogrešnim izborima. On nije junak kojem se čitalac (odmah) divi, ali jeste pripovjedač kojeg želi da sluša. Upravo u tome počiva jedna od najvećih vrijednosti Ljubenovićevog romana.

Šta današnja generacija očekuje od biografije Napoleona? Endru Roberts nudi dinamičan i raskošno ilustrovan prikaz francuskog cara, ispričan gotovo iz perspektive njegovog najužeg okruženja.

U „Maloj knjizi stoičke mudrosti“ britanski filozof i publicista Džozef Pirsi pokazuje da je takvo shvatanje daleko od izvornog značenja dotične misli.