U središtu romana „Poslednja šibica“ francuske spisateljice Mari Varej nalazi se Abigael, mlada žena koja već dugo živi povučeno u samostanu u Burgundiji.

„Dnevnik jedne kurtizane“ (s japanskog preveo Mateja Matić, objavila Laguna) prvi je prevod japanske autorke Kijoko Murate (1945) na naš jezik, premda, recimo, upućenijim filmofilima njeno ime i delo mogu da budu poznati na osnovu činjenice da je jedna od njenih priča nadahnula znamenitog Akiru Kurosavu za scenario filma „Rapsodija u avgustu“.

„Pogrešna sestra“ me je zatekla u trenutku kada mi je bilo potrebno nešto što će me preseći, izvući iz rutine i uvući u sasvim drugi svet. Na početku deluje kao triler koji obećava napetost, ali vrlo brzo postaje mnogo više od toga.

Handke je putnik na neprestanom bespuću. Ne dešava se možda tako često da te pisac uvuče u jednu ukočenu ozbiljnost, pri kojoj ti njeguje misli prizorima koji su kristalno jasni, da ti ne treba durbin kojim ćeš ih približiti i uklesati u svoje mrežnjače.

Pošto smo već pročitali, proučili i apsolvirali kratku istoriju sveta, Evrope, ekonomije

Poslednjih dvadesetak godina znatno je poraslo interesovanje i autora i publike za živote, rad i opšti doprinos žena u srpskoj istoriji i kulturi.

Roman „Hamnet“ Megi O’Farel, adaptiran i u film koji je osvojio srca gledalaca širom sveta, moćan je portret braka i gubitka voljenog deteta dvoje nesvakidašnjih ljudi – Vilijama Šekspira i njegove supruge Agnes.

Mislim da svi znaju koliko volim poeziju Fride Šarar i njenu sirovu, do bola iskrenu emociju. Kad piše, bilo poeziju ili prozu, ona ne pravi kalkulacije, i nikada, nikada ne kaže nešto što bi većina želela da čuje. Ne ulaguje se nikome, pa ni svojim čitaocima, piše prvenstveno zbog sebe. Jer mora.