Prikaz romana „Ti i ja i ti i ja i ti i ja“ Džosi Lojd i Emlina Risa
Već neko vreme je nepobitna činjenica da je pop-kulturna nostalgija izrasla ne samo u svojevrstan fenomen, nego i samosvojnu i postojanu granu industrije, a osamdesete godine veka za nama i pop-kulturno nasleđe nastalo u toj eri čine jedan od uporišnih stubova te vazda zahuktale planetarne radionice. A, ako je već tako, a jeste, jedan od ključnih vrednosnih kriterijuma trebalo bi da bude upečatljivost izrade i, na prvom mestu, snaga iluzije iskrenosti kojom je ta nostalgičarska postavka sprovedena u konkretno književno delo.
I upravo tu se stìže na udarnu kotu priče o kvalitativnim dostignućima vrlo dobrog romana „Ti i ja i ti i ja i ti i ja“ bračno-spisateljskog para Džosi Lojd i Emlina Risa (prevela Jelena Jovanović, objavila Laguna). To je ljubavna priča koja je mudro nadopunjena podatnim, izdašnim, vešto rukovođenim i brušenim motivom potrage za zaturenom bliskošću unutar nekako uvek nestabilnog i krhkog mikrounivezuma dinamike ljudi koji se evidentno i dalje vole, ali su uspeli da iz vida izgube suštinski razlog međusobne vezanosti u danima kada je nastao koren ljubavi za koju se, kanda, na krilima sopstvenih potreba za samoobmanama upravo tog tipa, mislilo da će trajati zauvek i da je srećan ishod i prirodan i, naravno, zaslužen sled stvari.
Lojd i Ris izvrsno i nadahnuto vide priču koja zahteva taktično baratanje tereta dva vremenska toka, pri čemu u tu jednačinu treba udenuti i narečeno pop-kulturno nasleđe; osim toga, ovaj roman i njegova narativna struktura počiva i na delikatnoj karakterizaciji i preciznom vođenju priče koja organski seže u nekoliko temporalnih pravaca. Međutim, kao krunski kvalitet na onom najvažnijem – implicitnom nivou nameće se potpuno i ovde veoma delotvorno i lekovito odsustvo cinizma u sveukupnom pristupu ovoj u biti sentimentalistički snažno i temeljno obojenoj melodramskoj povesti.
Odsustvo cinizma tu je sretno udruženo sa brižljivo tretiranom pop-kulturnom nostagijom, koju će prevashodno najbolje prepoznati i osetiti baš pripadnici generacije X, koji u genima nose reference na koje se Lojd i Ris nedvosmisleno pozivaju, a isto se odnosi i na poriv za čitanjem ovakvih priča koje su ciljano i u potpunosti „očišćene“ od već pominjanog cinizma.
Autor: Zoran Janković, prevodilac, filmski i književni kritičar
Izvor: Nedeljnik
