Prikaz romana „Džesina želja“ Heder Moris: Nadmoćnost nade
Ime književnice Heder Moris dobro je poznato ovdašnjim čitaocima, naročito ljubiteljima istorijske fikcije. Izdavačka kuća Laguna do sada je objavila pet ostvarenja ove australijske autorke rođene na Novom Zelandu. Za razliku od romana koji snažno osvetljavaju stradanje pojednica u strašnom vrtlogu istorije, radnja najnovijeg dela „Džesina želja“, objavljenog u prevodu Nikole Pajvančića, odvija se u doba koje nazivamo svojim.
Ipak, tema ovog savremenog romana nije manje potresna od onih kojima je ova književnica do sada posvećivala umetničku pažnju. Naime, u kratkoj napomeni objavljenoj uz ovo izdanje, autorka naglašava da je njeno prvo delo sa savremenom tematikom, u stvari, njen debitantski rukopis koji se među koricama našao čak dve decenije nakon nastanka. U istom tekstu književnica čije ime je postalo sinonim za stvaraoca koji se bavi smislom ljudske patnje i svedoči o sposobnosti čoveka da i u najtežim okolnostima, pred bezumljem pripadnika iste vrste, sačuva veru u dobro, naglašava da je „Džesina želja“ inspirisana bogatim profesionalnim iskustvom koje je sticala u oblasti socijalne zaštite u jednoj velegradskoj bolnici.
Upravo u jedan klinički centar, u sobu na čijem ulazu stoji natpis Dečje onkološko odeljenje, Heder Moris i smešta pretežan deo radnje svog dela čija je junakinja petnaestogodišnja Džes, obolela od akutne limfoblastne leukemije. Suočena sa krajem koji joj se neminovno približava, ona izražava želju da načini svojevrsnu virtuelnu rekonstrukciju pređašnjeg života svoje prodice koja se raspala pred naletima straha i neizvesnosti. Njena želja izraz je duboke patnje zbog bola koji njena uznapredovala bolest pričinjava roditeljima i mlađem bratu Semu, koji se s neminovnim gubitkom suočavaju na sasvim različite načine.
Stoga Džes, pasionirana ljubiteljka video-igara, želi da, koristeći najsavremenije tehnologije, snimi kratak film u kome bi bili oživljeni suštinski važni trenuci iz prošlosti i trajno arhivirane porodične uspomene. U tom naumu, posredstvom lokalne fondacije Ostvari želju, pomaže joj dvadesetdevetogodišnji Aleks, usamljeni i introvertni dizajner video-igara, koji pogled upire u ekrane da bi iz vidokruga eliminisao sve što bi moglo da ga povredi. Od ranog detinjstva uskraćen za porodičnu bliskost, odrastao seleći se iz jedne u drugu hraniteljsku porodicu, on nerado prihvata zadatak koji izlazi izvan uobčajnog okvira poslovanja Trioptiks studija u kome je zaposlen. Susret sa neizlečivo obolelim mladim, ali vedrim i snažnim bićem kakva je Džes, zauvek će promeniti njegov pogled na svet i način na koji doživljava ljude oko sebe.
Zadatak koji je od licemernog šefa dobio kako bi njihova firma na lak i relativno brz način stekla publicitet, postaće za Aleksa mnogo više od poslovne obaveze. Ostvarenje Džesine želje pokrenuće u njemu odlučnost, istrajnost i hrabrost, ali i emocije koje je potiskivao. Nastojaće da ostvari želju svoje nove poznanice, da se izbori sa osećanjima prema Keri, devojci koja je socijalna radnica u bolnici, neočekivanim preprekama na poslu, snažnim otporom Džesinog oca i neumoljivim protokom vremena koje ističe. Daće sve od sebe, jer to je, kako spoznaje ovaj mladi čovek koji je tek u ovim okolnostima iskusio bezrezervnu podršku i bliskost, najviše što svako od nas može da učini u duboko neravnopravnoj borbi sa konačnošću.
I, poput drugih junaka Heder Moris, neće gubiti nadu. Jer sve u čovekovom životu, potvrđuje i ovo njeno ostvarenje, može biti uzaludno, osim nade. Ona jeste varljiva, ali jedina ima nadmoć nad zlom u svakom njegovom obličju.
Autor: Olivera Nedeljković
