Prikaz knjige „Napoleon Veliki“ Endrua Robertsa: Izuzetno čitljiva biografija

Šta današnja generacija očekuje od biografije Napoleona? Endru Roberts nudi dinamičan i raskošno ilustrovan prikaz francuskog cara, ispričan gotovo iz perspektive njegovog najužeg okruženja.

Hoće li izdavači i za dva veka objavljivati na desetine knjiga godišnje o Hitleru ili Staljinu? Hitler je od najmoćnije evropske države napravio ruševinu i svetu pokazao kako ne treba voditi jednu zemlju. Staljinova najveća istorijska zasluga ostaje činjenica da je doprineo Hitlerovom porazu, ali je teško pronaći mnogo toga što nije moglo biti ostvareno humanije i efikasnije. Ali sa Napoleonom je sasvim drugačija priča.

Preuzeo je Francusku u trenutku duboke finansijske krize i društvenih nemira, pretvorio je u najmoćniju evropsku silu, srušio stari politički poredak na kontinentu, reformisao državnu upravu i promenio način na koji se razmišljalo o politici, moći i mogućnostima pojedinca. Gotovo sve što je postigao pokazalo se trajnim.

Zbog toga su, smatra autor prikaza, istoričari koji su poslednjih godina pokušavali da ga predstave kao prvog totalitarnog diktatora potpuno promašili suštinu. Napoleon svakako nije bio bezgrešan, ali je iza sebe ostavio mnogo više trajnih dostignuća nego većina modernih despota. Da li zato Napoleon i danas izaziva toliko pažnje?

Jedan od najboljih dokaza njegove istorijske veličine jeste činjenica da njegovo nasleđe i dalje živi. Nakon Hitlerove smrti usledila je gotovo potpuna tišina, a posle Staljinove uglavnom osuda. Kada je Napoleon umro na Svetoj Jeleni 1821. godine, Evropa i Amerika počele su sebe da doživljavaju kao postnapoleonovsku epohu.

Njegov duh prožima dela Stendala i Alfreda de Vinjija, dok je Fransoa-Rene de Šatobrijan govorio o „despotizmu njegovog sećanja“ – mitu koji je u velikoj meri oblikovao romantizam i traje do danas. Veliki doprinos stvaranju tog mita dao je grof Emanuel de Las Kaz, Napoleonov saputnik u izgnanstvu na Svetoj Jeleni. Njegova knjiga razgovora sa carem, objavljena neposredno nakon Napoleonove smrti, doživela je brojna izdanja i pretvorila bivšeg osvajača u simbol slobode i rušitelja starih dinastija. Od tada Napoleon ne prestaje da inspiriše istoričare, filozofe i književnike. Ali kakvog Napoleona želi današnji čitalac?

Interesovanje za Napoleona poslednjih godina ponovo raste, pa se može govoriti o svojevrsnom novom zlatnom dobu literature posvećene francuskom caru. Biografija „Napoleon Veliki“ Endrua Robertsa jedna je od dve velike studije o njegovom životu objavljene iste godine. Za razliku od pojedinih savremenih autora koji su nastojali da Napoleona predstave isključivo kao nasilnika i prethodnika diktatora 20. veka, Roberts zauzima znatno pozitivniji stav.

Već sam naslov knjige jasno pokazuje njegovu nameru –  da naglasi Napoleonova dostignuća više nego njegove zločine i da čitaoce podstakne da prema čoveku koji je promenio značenje veličine osećaju poštovanje, ako već ne i divljenje.

Roberts uspešno pokazuje zbog čega Napoleon zauzima posebno mesto u istoriji. Njegova veličina nije proistekla samo iz vojnih pobeda, već iz ideje da uspeh zavisi od sposobnosti, rada i talenta, a ne od porekla. Napoleon je neumorno radio. Satima se pripremao za svaku bitku, proučavao detalje, ali nikada nije gubio iz vida širu sliku.

Njegovu marljivost pratili su izuzetna hrabrost, istorijsko znanje stečeno stalnim čitanjem i retka sposobnost da razume psihološku stranu vođenja ljudi. Te osobine najpre su ga proslavile na bojištima, o čemu Roberts piše veoma upečatljivo, posebno opisujući bitke kod Tulona i Marenga. Još zanimljivije je što je iste sposobnosti uspešno preneo i u upravljanje državom. Pažljivo je birao saradnike, okupljao ljude različitih političkih uverenja i smatrao da protivnike treba pridobiti, a ne samo poraziti.

Ipak, Robertsov prikaz Napoleona nije potpuno bez mana. Autor detaljno opisuje njegove vojne uspehe, ali kada napusti bojno polje i pređe na unutrašnju politiku, perspektiva postaje znatno jednostranija. Njegova analiza Građanskog zakonika, jednog od najvećih Napoleonovih dostignuća, gotovo da ne govori o njegovim problematičnim stranama. Ne pominje dovoljno da su prava žena njime ozbiljno ograničena niti koliko je povećana moć države. Takođe, manje pažnje posvećeno je širem uticaju Napoleonovih reformi na pravni i politički razvoj Evrope. Roberts radije prati cara kroz palate, ceremonije i vojne pohode nego kroz društvene i ekonomske procese koji su oblikovali njegovo doba. Slično je i sa ekonomijom. Finansiranje ratova i ogromna finansijska nadmoć Velike Britanije tek su usput pomenuti, iako su upravo oni predstavljali jedan od najvećih izazova Napoleonovoj Francuskoj.

Možda je najbolje ovu knjigu posmatrati kao prikaz Napoleona iz ugla njegovog dvora. Endru Roberts uložio je ogroman trud obilazeći mesta bitaka, palate i lokacije povezane sa Napoleonovim životom, kao i prikupljajući istorijske predmete i dokumente. Sve to pretočio je u bogato ilustrovanu i veoma živopisnu priču tako da će čitaoci koji traže uzbudljivu, detaljnu i lako čitljivu biografiju pronaći u „Napoleonu Velikom“ upravo ono što očekuju.

Ova knjiga uspešno objašnjava novoj generaciji zašto Napoleon ostaje jedna od najuticajnijih ličnosti svetske istorije –  i zašto će to biti sve dok se bude raspravljalo o veri, moći, vlasništvu, monarhiji i budućnosti Evrope.

Autor: Mark Mazover

Izvor: theguardian.com

Prevod: Tamara Stanojčić