Ova knjiga-mozaik je poput hotela koji skriva ili polako otkriva mnoge tajne. Hoteli su mesta gde se ponašamo bolje, pokazujemo svoju najlepšu stranu, to su mesta gde se možemo malo opustiti. Svi junaci vuku svoje lične priče kao nepotreban prtljag uzalud pokušavajući da od njih pobegnu. Sve je tu uključeno-sreća, patnja, zaljubljenost, rastanci, senka nasilja nad ženama koje ponekad liči na izopačenu ljubav. Ljudi stalno putuju, menjaju mesto boravka gonjeni nekim unutrašnjim nemirima, potragom za srećom ili novim saznanjima, sve dok ne dođu do mesta gde se dobro osećaju a to je vrlo često početna stanica sa koje su krenuli. Stižu pročišćeni, puni energije, spremni da nešto menjaju ili poboljšaju u svom životu. Dosta stranica je posvećeno ženskoj čežnji za prihvatanjem, razumevanjem, za erotskim doživljajem koji im odgovara. Autorka piše poetski, u običnom pronalazi neobično i upečatljivo, sve je obojeno lakom dozom ironije, prepuno je nagoveštaja koji čitaoca teraju na razmišljanje.

Čitajući knjigu "All inclusive", imala sam utisak da sam pozorištu i da se radnja svake od priča odvija na pozornici, s tim da svaki lik nosi sa sobom sve lepše i originalnije rekvizite, da sasvim neprimetno oko mene niču italijanske fontane i barokna umetnička dela, Ajfelov toranj i piramide, iznenađuju me kišne šume Južne Amerike, da prosto sedim na podu hotelskog toaleta i posmatram sobaricu koja maštari o nekom boljem životu, da pratim mladića argentinskim ulicama, ili sam u stanu pokojne usedelice i biram šta ću od njene zaostavštine poneti sa sobom, dok kroz prozor posmatram veliki, stari hotel. Na neverovatan način Ljubica Arsić uklapa sve delove ove čarobne slagalice i boji ih najrazličitijim bojama. Uz to, dopada mi se jezik kojim je delo napisano. Kao i u svojim ranijim izdanjima, jezik Arsićeve kreće se od uzvišenog literarnog izraza do najprostije reči koja, uostalom, u datom trenutku jedina može da iskaže poentu, što je spoj koji je izdavaja iz miljea današnjih umetnika. Takođe, nešto što sam primetila kao odliku njenog stila je, rekla bih slobodno, umetnost da iz svakodnevnice istrgne jedan običan predmet, jedan pogled, pokret, mig i za njega veže različite motive i slike. Na taj način, jednostavnost sa lakoćom podiže na više i cenjenije mesto i stvara kompoziciju priče. Radnja počinje sa određene tačke, koja je uglavnom sredina priče. Zatim se kreće linearno, u susret kulminaciji, uz povremene osvrte na prošlost i događaje koji su doveli do upravo tog početnog trenutka priče, da bi na kraju, u poslednjem pasusu ili čak poslednjoj rečenici, predstavila rasplet. Toplo preporučujem svima koji su uživali u prethodnim knjigama Ljubice Arsić da pročitaju i "All inclusive", a za one koji se još uvek nisu upoznali sa njenim pisanjem - pa, ovo vam je divna i idealna knjiga za početak takvog književnog putovanja!