Памћење је страшније од сваког заборава
10.03.2017.
Жељко
Овај, по свему карактеристичан роман, прати живот Алберта Вајса који се још од малих ногу хвата у коштац са неприликама које су далеко несразмерне његовим годинама. Међутим, Алберт успева да преживи све кризе и недаће и много година касније, на конференцији о Другом светском рату, наилази на кућу сећања и заборава. Овај мотив заправо приказује немерљиво страдање јеврејског народа, остављајући прозора да мислимо о једном - колико је деце попут Алберта цео свој живот проживело у страху, а колико њих уопште није имало прилику ни да поживи? Књига која завређује сваку пажњу, а тако и Нин-ову награду коју је добила 2014. године.
Kuća sećanja i zaborava
30.03.2016.
Isidora Đolović
U osnovi knjige je traganje Alberta Vajsa za poreklom straha od opsesivnog zvuka voza, koji ga kroz čitav život proganja, u snu i na javi. Duboko u sebi, on zna odakle potiče ta fiksacija, ali se boji suočavanja, opterećen krivicom (zbog gubitka malog brata Elijaha), sramotom (zbog kratkotrajnog učešća u farsi sa promenom identiteta u Hansa, pogubnoj po sve) i bolom (zbog ranog gubitka roditelja). Međutim, ovo nije samo priča o Albertu, već i čitavoj generaciji Jevreja koji su preživeli antisemitske pogrome i pakao logora; niti je samo potraga za načinom da se suoči sa patnjom sećanja - nego i ispitivanje problema zla, kao moćne sile izvan nas.
Sećanje na nepravdu naoružava protiv novog zla, upozorava, sprečava kobno ponavljanje. Ovaj roman je upozorenje (kroz evokaciju mnoštva glasova), mirna (ali, stišanost pojačava potresnost!) opomena za budućnost. Jedino pamteći, kao da nam poručuje, priznajemo da stradanje nije bilo uzaludno, odajemo poštu žrtvama, osmišljavamo pravedniji svet.
Kuća sećanja i zaborava
30.07.2015.
Odeta
Iskreno, nisu mi baš najjasniji komentari koji govore o konfuznosti knjige. Ja sam, evo, roman pročitala za nekih 4 sata i ništa jasnije u tematici i stilu odavno nisam pročitala od domaće literature a da ipak ima misaonu dubinu. Roman koji vas tera da čitate u jednom dahu. Tema toliko "izrabljivana", za koju sam mislila da nema šta novo da mi ponudi, potpuno me je emocionalno i intelektualno, čitalački, uzbudila. Teška i potresna priča koja se lako čita. Ničeg suvišnog u romanu!
Kuća sećanja i zaborava
24.06.2015.
bart
Knjiga za koju je Filip David dobio NIN-ovu nagradu u potpunosti zaslužuje to priznanje. Roman je na neki način pomalo konfuzan , ali dubljim razmišljanjem može se doći do srži radnje . Istorijska tema koju novi naraštaji ne smeju da zaborave.Kroz celu knjigu se prepliće pitanje:"Odakle potiče zlo i kako čovek može da uništava ono što mu je dato?".To zlo u svetu je lajt motiv koji se može pronaći i u drugim knjigama. Junak u jednom momentu ima priliku da izabere da li želi da potpuno izbriše svoju tužnu i strašnu prošlost ili da ostavi sav svoj bol, on bira bol , jer bez bola on nije ono što je čitavog života bio. Ali postoji tračak nade, na ovom svetu će uvek biti i dobrih ljudi kao što Andrić kaže na kraju svog romana "Na Drini ćurija":"Sve može biti.Ali jedno ne može :ne može biti da će posve i zauvek nestati velikih i umnih a duševnik ljudi koji će za božju ljubav podizati trajne gradjevine ,da bi zemlja bila lepša i čovak na njoj živeo lakše i bolje".
Kuća sećanja i zaborava
23.06.2015.
Suzana
Meni se ova knjiga bas dopala.
Kuća sećanja i zaborava
31.05.2015.
Ana Vranic Gajic
Zivot velikih ljudi, umetnika i stvaralaca kojima je istorija uzela identitet a oni postali velicine. Pitanje je sta bi se desilo kada bi vrteska isla svojom putanjom. Kroz zivot i secanje vracamo se na pocetak. Zaborav ili secanje. U cemu je spas. Jedna vecna analiza zivota ispricana kroz istorijski kontekst, tragediju jednog naroda, umetnuta u novo vreme, sa jakom psiholoskom notom. Majstorska isprepletenost, trajanje radnje, nit koja se ne prekida, dovodjenje do kraja. Optimizam nasusni, odnosno nasusna potreba. Spajanje pocetka sa krajem. Pronalazenje. Vecno traganje za svojim identitetom. Bezanje. Biranje tezeg puta. Srecem ljude koji ne razumeju. Kao vecne nedoumice zivota. Umece naratora je vrhunsko. Za nagradu.
Kuća sećanja i zaborava
02.05.2015.
Danica
Meni se ova knjiga nije dopala. Previse je konfuzna i nejasna. Pisac je hteo na jedan poseban nacin, nesvakidasnjim stilom pisanja nesto bitno da kaze a na kraju nista nije rekao.
Kuća sećanja i zaborava
17.04.2015.
Dobrica
odlicna knjiga... jedna od onih nakon cijeg citanja ne mozete da ostanete prazni, bez pitanja I zelje da duboko iz sebe izvucete odgovore koje sam autor u knjizi postavlja... zasto postoje ljudi? da li su oni u osnovi dobri, ili mozda, ipak, ne... kako je moguce da se desavaju neopisiva zla, koja se potom neverovatnom brzinom zaboravljaju, pa onda I pondavljaju, opet I opet... zla koja ne mogu da zaborave samo oni koji su ih doziveli... empatija, mit ili istina?
Kuća sećanja i zaborava
31.03.2015.
Ivanna L.
Kako objasniti zlo? Kako definisati nešto što samo menja oblik ili lice, ali se iznova ponavlja? Kako dati ime nečemu što ruši sve ljudsko? Zašto postoji sećanje ako pojačava bol? Da li utonuti u zaborav ako sa njim gubimo sve što jesmo? Gde je granica u toj neprestanoj igri u kojoj ne biramo, nego smo izabrani...
Čestitke autoru, od srca, na ovakvom delu i na dobijenoj nagradi. Jer San o ljubavi i smrti, Princ vatre i ostale fantastične priče, izvlače nas, iz Kutijice, u jedan novi svet. A sa Kućom sećanja i zaborava, nagrađeni smo baš mi, čitaoci, još jednim neverovatnim delom!
Kuća sećanja i zaborava
19.02.2015.
Pjer Bezuhov
Dugo nisam citao ovako dobru domacu knjigu. Sasvim sigurno najbolja knjiga koja je dobila NIN-ovu nagradu u prethodnih pola decenije, a mozda i mnogo duze.
Zanrovski raznovrsno, jezicki ekonomicno.
Kuća sećanja i zaborava
11.02.2015.
Филип Филиповић
Predivno delo koje çe te pamtiti:)
Kuća sećanja i zaborava
03.02.2015.
Kristijan V.
U težnji za definisanjem zla i kakvim-takvim pokušajem razumevanja onoga što se nikako ne može razumeti, kao u beskrajnoj petlji vrti se glavni lik, Albert Vajs. Njegov život je i sam poput esherove petlje - kruženje po bezbrojnim paklovima sećanja iz kojih nema izlaza. On čuje i sanja fantomske vozove i večito traži izgubljenog brata, guši se u bolu i krivici i u njemu se opet budi strah jer sluti da ga iz mraka posmatra nešto... U toj svojoj potrazi naići će na Kuću sećanja i zaborava gde na pokretnoj traci u jednoj sobi vidi svoj život, a u susednoj sobi nalazi lek za svoju napaćenu dušu u vidu zaborava. Međutim, Albert neće poništiti taj deo sebe zaboravom jer bol i patnja su deo njegovog identiteta, poput imena i prezimena koje je odbio da menja. Zaborav je opasniji od sećanja. Jer kako neko jednom reče - ako o nečemu ne pričamo, to kao da se i nije desilo. A ovakvo nešto se ne sme zaboraviti i onda ponoviti. Albert je naučio lekciju svog života: da se stvarnost čita kao bolest...
Kuća sećanja i zaborava
03.02.2015.
Anthony
sve cestitke autoru! ocigledno je izabrao temu koju dobro poznaje, knjizevno je kvalitetno obradio, ali i temu za koju je i sam vezan.Knjigu ce citati generacije,a svom narodu ostavio je jedno nezaboravno delo.
Kuća sećanja i zaborava
23.01.2015.
ZORAN SUSAK
Ovaj roman spada u najbolja ostvarenja u poslednjih desetak godina u Srbiji. Ovo je još jedno izvrsno delo, koje se bavi i pokusava da reši problem zla, kao univerzalnog u čoveku i društvu i problemom zaborava i praštanja, odnosno ponovnog radjanja zla u ljudskom biću. Stil mu je zaista izvrstan, a čitalac biva uvučen u dileme i radnju roman, od prvih stranica i prvih likova i biva opčinjen do kraja romana, a posebno, kada sklopi stranice ove knjige. Ovo je jedan od romana, za koga očekujem da će narednih godina biti klasika i da će pomoći ljudima, da lakše dođu do odgovora na univerzalna pitanja, koja prate ljudski rod i pratiće ga uvek. Treba skrenuti pažnju, da su i ostala dela ovog pisca, veoma kvalitetna i da zavređuju pažnju za njihovo čitanje. Ovoga puta žiri je pobedio sebe,svoje strahove i zablude i nagrada se poklopila sa kvalitetnim romanom, jednog kvalitetnog čoveka i pisca.
Zlo se mora dodirnuti da bi se menjalo i savladalo
22.01.2015.
mamagena
Na malo strana, koncizno, savršenog stila, jasnim rečenicama bez ijedne suvišne reči, autor tka svoju priču. Mešavina realnog sa elementima nestvarnog, jave sa snoviđenjima daju specifičnu lepotu ovom delu. Pisac nam priča o raznim sudbinama, raznim oblicima zla i patnji, o onima koji su nestali i grižnji savesti onih koji su preživeli. Priča o životu nakon Holokausta, o nekadašnjoj deci koja su sada već ostareli ljudi ali se i dalje nose sa traumama, bolom, traže objašnjenje za mnoge besmislene smrti, pokušavaju shvatiti suštinu tog strahovitog zla i smisao stradanja. Mnogo je zla svuda oko nas i u nama samima. I to se zlo mora dodirnuti kako bi se moglo promeniti i savladati. Kroz sećanja preživelih nastavljaju da žive i oni kojih više nema. Spas je u ljudima koji pamte i beleže a ne u onima koji zaboravljaju. U ljudima koji žele svet bez bola, nepravdi, očajanja, bez zla...A nama, čitaocima, su potrebne ovakve knjige, šteta što ih ovaj autor nije više napisao. Zaslužena nagrada!
Kuća sećanja i zaborava
21.01.2015.
Mello
Izuzetno delo jednog od najboljih domaćih pisaca.
Kuća sećanja i zaborava
19.01.2015.
Saša Zdravković
Veliki pozdrav,sjajnom piscu na sjajnom knjizevnom delu.Sve cestitke na zasluzenom osvajanju NIN-ove nagrade!
Kuća sećanja i zaborava
19.01.2015.
Bocko
Čestitke autoru i izdavaču na Ninovoj nagradi!