Mislim da svi znaju koliko volim poeziju Fride Šarar i njenu sirovu, do bola iskrenu emociju. Kad piše, bilo poeziju ili prozu, ona ne pravi kalkulacije, i nikada, nikada ne kaže nešto što bi većina želela da čuje. Ne ulaguje se nikome, pa ni svojim čitaocima, piše prvenstveno zbog sebe. Jer mora.

Laži nas okružuju. Toliko smo navikli na njih da često više i ne pokušavamo da ih prepoznamo.

Trajna šteta koju rat za sobom ostavlja centralna je tema knjiga Džejn En Filips još od njenog prvog romana.

Priče o vampirima skoro po pravilu pune su krvi, ali u njima i ljudi obično imaju važnu ulogu. U romanu „Zmija i krila noći“ to baš i nije tako.

„Frankenštajn ili Moderni Prometej“ je knjiga koja već više od dva veka ne prestaje da progoni čitaoce pitanjima o stvaranju i ljudskoj prirodi.

Da je Aleksandar Puškin književni genije, uveravamo se čitajući roman „Kapetanova kći“, univerzalnu priču o ljubavi i izdaji, i pripovetku „Pikova dama“, enigmatičnu priču o vremešnoj grofici koja je vešto varala na kartama.

Roman „Majčinstvo“ Šile Heti (1976), kanadske književnice rođene u porodici jevrejsko-mađarskih imigranata, već nakon prvog izdanja prepoznat je kao snažno i autentično ostvarenje posvećeno intimnom iskustvu savremene žene.

Novi su se vek i milenijum pokazali u isti mah i prilično oštri i veoma darežljivi, pa su se, kao i u brojnim drugim domenima, manje ili više umetničkog stvaralaštva, rastočile i granice onoga što i poezija jeste ili barem načelno jeste.