Prikaz romana „Zabranjeno je ispoljavanje prenaglašenih osećanja pred vratima pansiona“

Mamen Sančes vraća se na književnu scenu romanom „Zabranjeno je ispoljavanje prenaglašenih osećanja pred vratima pansiona“. Već sam naslov dovoljan je da vas zaintrigira i natera da pročitate opis na poleđini knjige kako biste otkrili kakva se radnja iza njega zapravo krije.

Pred čitaocima je jedna od onih laganih, toplih priča koje izmamljuju osmeh, napisana rukom autorke koja dobro zna kako se takva atmosfera gradi. A toga se sećamo i iz njenog prethodnog romana „Sreća je piti čaj s tobom“, kojim je Mamen Sančes postavila letvicu prilično visoko. I ovoga puta neće vas razočarati delom ispunjenim prijateljstvom, ljubavlju i humorom.

Na početku romana upoznajemo Sesiliju, ženu koja se u četrdeset prvoj godini razvodi i odlučuje da napusti svoj dom u četvrti Salamanka kako bi se preselila u kuću bake i deke na obali reke Mansanares. Upravo tu počinje priča o najlepšem pansionu na svetu.

Slobodno se može reći da su najveći adut ovog romana njegovi likovi. Iako su potpuno različiti, brzo će vam prirasti srcu i pokazati da nije sve onako kako na prvi pogled izgleda. Autorka veoma vešto dočarava kako se svako od njih menja i razvija a da pritom ostaje dosledan sebi.

Glavna junakinja je Sesilija – žena koja je mnogo snažnija nego što misli. Uprkos neostvarenoj želji da postane majka, ona ne gubi nadu da će ostvariti svoje snove. Njen prvi veliki poduhvat jeste renoviranje pansiona, koji želi da pretvori u mesto u kojem bi svako poželeo da živi u potpunoj harmoniji. Međutim, ubrzo će shvatiti da to neće biti nimalo jednostavno, čak ni uz jasna pravila stanovanja koja pokušava da uspostavi.

Andresa Leala upoznajemo takođe na samom početku. Kada Sesilija odluči da se useli u kuću bake i deke, shvata da je renoviranje neophodno, pa kontaktira upravo s njim. Tako počinje njihov odnos obeležen konstantnim nadmudrivanjem, koji se tokom romana postepeno razvija i prolazi kroz brojne faze. Andres je čovek snažnog karaktera i tajanstvene prošlosti, koja će čitaoca intrigirati sve dok konačno ne bude otkrivena. Oko sebe je podigao čvrst zid koji nikome ne dopušta da probije. Scene u kojima se Sesilija i on prepucavaju spadaju među najsmešnije segmente knjige.

Odmah na početku upoznajemo i Džastisa, mladića tamne puti koji je bez ičije dozvole živeo u kući. Umesto da ga izbaci, Sesilija odlučuje da ga zaposli kao pomoćnika i ponudi mu krov nad glavom. Džastis će vam odmah postati drag jer kroz njegov lik autorka prikazuje mlade ljude koji dolaze u Španiju u potrazi za boljim životom, možda bez svesti da će veomo brzo morati da se suoče sa surovom stvarnošću. On je pažljiv, ljubazan, plemenit, pošten i veoma vredan. Međutim, čitaoci neće biti jedini koje će ovaj mladić razoružati svojom pojavom i vrlinama.

Dok obnova pansiona traje, Sesilija kreće u potragu za svime što joj je potrebno – od spremačice do stanara. Ipak, ni u jednom ni u drugom slučaju neće baš svako biti odgovarajući kandidat za njen pansion.

Međutim, kao dar sa neba, pojavljuje se Asusena, a da Sesilija gotovo nije ni započela potragu za pomoćnicom oko kućnih poslova. Sa sobom donosi stari novinski oglas koji su Sesilijini baka i deka, prema njenim rečima, pre mnogo godina objavili tražeći pomoć u kući. Sve to deluje pomalo neobično, ali Sesilija ipak odlučuje da je angažuje kada pansion počne sa radom. Malo-pomalo, otkrićemo i da Asusena krije brojne tajne.

U potrazi za stanarkama, Sesilija se najpre obraća Noeliji, unuci prijateljice svoje majke. Ona postaje prva gošća pansiona, a u zamenu za to što joj je dopušteno da prva izabere sobu, pomaže Sesiliji da pronađe ostale stanare i usput daje svoj sud o njima. Noelija je romantična, strastvena i spremna na sve zbog ljubavi.

Potraga zvanično počinje objavljivanjem oglasa: „Traže se stanarke za najlepši pansion na svetu.“ Upravo zahvaljujući tom oglasu Sesilija uspeva da popuni preostala mesta u pansionu.

Ekipi se potom pridružuju prvo Katalina i Ivana kao poslednja. Katalina obožava krimiće i ubrzo postaje Sesilijina desna ruka, ali i partnerka u različitim istraživačkim poduhvatima. Ivana nosi teret teške prošlosti i stiže u Španiju tvrdeći da je studentkinja filologije, ali istina je sasvim drugačija. Ivana nešto krije, a ostale stanarke to naslućuju od trenutka kada se pojavi na vratima. Prema njoj su nepoverljive, a komunikacija gotovo da ne postoji. Međutim, ona je jedan od likova koji će tokom priče doživeti najveći preobražaj.

Vredno je napomenuti da je svako poglavlje naslovljeno jednim od pravila pansiona, koja svi stanari, pa čak i sama vlasnica, u nekom trenutku krše. Zahvaljujući mnoštvu različitih likova, tokom čitave radnje nižu se komične situacije u kojima ćemo se lako prepoznati i koje će nas više puta iskreno nasmejati.

Još jedan važan aspekt ovog romana jeste misterija. Još na samom početku, tokom radova u pansionu, u unutrašnjosti jednog zida pronađena je mala kutija sa zlatnom medaljom. Sesilija pokušava da sazna nešto više o tome od svojih roditelja, ali niko ne zna o čemu je reč niti kako je medalja tamo dospela. Uprkos tome što Sesilija i Katalina pokušavaju da otkriju njeno poreklo, ne uspevaju da saznaju mnogo. Istraga tapka u mestu sve dok se u pansionu ne dogodi pljačka. Od tog trenutka priča se grana u dva pravca: potragu za kradljivcem i razrešenje misterije oko Asusene, koja poseduje medalju identičnu onoj ukradenoj.

I tako više ništa nije onako kako izgleda i niko nije sasvim onaj za koga se izdaje. Klupko priče počinje da se odmotava – ono što je delovalo jednostavno postaje mnogo složenije kada na površinu počnu da izbijaju tajne koje svaki lik brižljivo skriva.

Knjiga je napisana jednostavnim i pitkim jezikom, pa se čita brzo i lako, ali nemojte dozvoliti da vas to zavara – likovi su veoma složeni, a njihove lične priče nose ozbiljnu emotivnu težinu. Roman je vešto napisan jer autorka prikazuje psihološko stanje, karakter i razvojni put svakog svog junaka.

Iako mi se autorkin prethodni roman „Sreća je piti čaj s tobom“ za nijansu više dopao, knjizi „Zabranjeno je ispoljavanje prenaglašenih osećanja pred vratima pansiona“ ne mogu da pronađem nijednu ozbiljnu zamerku. Zato je od srca preporučujem i sasvim sam sigurna da ću nastaviti da čitam dela Mamen Sančes.

Izvor: delectoralector.com

Prevod: Kristijan Vekonj