Umijesto teških tema – sjajna knjiga za vikend, dekicu i odmor! Obično je teško čitati „nastavak“, štivo koje ima nadogradnju radnje nekog klasika ili jako popularne knjige. Bude nezahvalno jer se mnogo očekuje. Za početak, svi koji su čitali „Zonu Zamfirovu“ ili gledali film, moraju znati da bi ovo

Autentičnim stilom i osvedočenim pripovedačkim tehnikama Goran Marković u romanu „Hamlet u Paviljonu br. 6“ ispisuje svoj nimalno blag ali i samilostan osvrt na domaće glumište kroz koje se prelamaju naš mentalitet i prilike. Možda je prva, ako ne i primarna impresija kada je u pitanju proza Gorana

Mada su morale da se nose sa gotovo nesavladivim preprekama u društvu koje je u 19. veku i početkom 20. veka retko kada s razumevanjem prihvatalo potrebu za obrazovanjem ženske čeljadi, ipak su mnoge žene u Srbiji toga doba uspele ne samo da se izbore za svoje mesto već i da urežu dubok trag kako u

Želju da pročitam ovaj roman dobila sam nakon što ga je prijatelj Velibor Petković naveo kao jedan od deset najznačajnijih romana na našem jeziku. Shvatila sam da odavno nisam čitala Crnjanskog, da se „Seoba“ skoro i ne sećam, da od „Dnevnika o Čarnojeviću“ pamtim uglavnom atmosferu („jesen, i život

Roman „Nećeš me prevariti“ predstavlja povratak američkog pisca Harlana Kobena liku Semija Kirsa, nekadašnjeg policijskog detektiva a danas čoveka kog prošlost neumoljivo sustiže. Iako je knjiga formalno nastavak romana „Ako me jednom prevariš“, ona funkcioniše gotovo potpuno samostalno jer se fokus

Ilustratorka i književnica Karina Šapman (1960), autorka je svetski poznatog serijala o Juliji i Semu, mišićima koji se druže odrastajući u istoj višespratnici. Želeći da ispripoveda njihove svakodnevne dogodovštine, ona je stvorila čitav jedan minijaturni svet kome imaginacija čitalaca

Završetak prošle godine obeležio je odjek emitovanja televizijske serije „Tvrđava“, praćen očekivano protivrečnim utiscima, kao što biva pri svakom suočavanju sa (relativno svežom) kolektivnom traumom. Dramski naboj i emociju istog vremena i područja nešto ranije postigla je Sanja Savić Milosavljevi

Istoričarka Aleksandra Vuletić, koja je doktorirala na temu braka u kneževini Srbiji, svoju je disertaciju pretvorila u istorijski značajnu i izuzetno temeljnu riznicu podataka o bračnim odnosima i običajima – knjigu „Brak u modernoj Srbiji“ koja predstavlja krunu njenog istraživačkog rada na temu d