Prikaz knjige „Naše divlje nasleđe“: Kako da spasemo planetu od sebe
U svojim ranijim svetskim hitovima „Moć drveća“, „Skriveni život životinja“ i „Tajni život drveća“, čuveni nemački prirodnjak Peter Voleben uspešno je pronikao u misterije flore i faune oko nas, a u svojoj novoj studiji „Naše divlje nasleđe“ okreće se ljudima pokušavajući da ustanovi zašto su ljudi vođeni nagonima i kako instinkti upravljaju nama i našim ponašanjem.
Zbog čega nam je puko zadovoljenje naših potreba bitnije od uništavanja prirodnih resursa i kako bismo mogli da obezbedimo i sebi i planeti lepšu i čistiju budućnost ako obuzdamo divlju prirodu u sebi? Da li je čovek i dalje samo životinja, da li je zaista najpametnije biće na planeti i kakve nas to korenite promene mogu spasti, tri su glavna pitanja kojima se Voleben bavi u ovoj dragocenoj i edukativnoj knjizi, prepunoj pronicljivih uvida. Voleben na temeljan, nadasve stručan i iscrpan način stapa i povezuje saznanja iz više disciplina u ovoj knjizi koju nam Laguna donosi u besprekornom prevodu Jelene Kostić Tomović.
Peter nas odmah na početku poredi s drvećem jer i ono poput nas „bezobzirno prisvaja prostor i menja ga, dovodeći do nestanka brojnih životinjski vrsta“. Ali dok drveće sa drugim biljkama, gljivama, bakterijama i insektima gradi izdržljive i prilagodljive ekosisteme, održava vodene cikluse, hladi leti vazduh i stvara plodno zemljište, ljudi planetu iscrpljuju, podrivajući time i temelje vlastitog opstanka. Da li smo izgubili prirodne mehanizme regulacije i zaobišli zakone prirode?
Mere koje i preduzimamo za obnovu klime i planete kasne i slabe su. Peter smatra da bi trebalo da poradimo na sopstvenim instinktima. U svojoj opsesiji eksploatacijom i gramzivošću Peter kaže da se zapravo držimo prastarih instinkata iz vremena kada resursa nije bilo dovoljno: zgrabi što više možeš, dok možeš! Zbog toga moramo da se otrgnemo njihovom diktatu.
Voleben nam na kraju pruža nadu i knjigu završava poglavljem o mogućim rešenjima: čovek mora da prekine svoju urođenu opsesiju vatrom i prestane da sagorevanjem i loženjem zagađuje vazduh. Moramo da suzbijemo i nagon za očuvanjem vrste i prestanemo s masovnim širenjem populacije. Instinkte treba staviti u službu razuma, jer samo tako može doći do suštinskog preokreta kako bismo mogli da se izborimo sa svim izazovima. Arhaični instinkti koji odbrani ličnih interesa daju prednost nad opštom dobrobiti moraju biti iskorenjeni!
Autror: Miroslav Bašić Palković
