Осим што је био романсијер чије су књиге вишеструко награђиване, Добрица Ћосић остаће упамћен и као есејиста који је записивао личне утиске о разним друштвеним и политичким питањима.
У овој књизи Ћосић је на најискренији начин представио личности које су оствариле изузетан утицај на југословенску и српску књижевност 20. века. Сваког књижевника из књиге је добро познавао, а професија коју је са њима делио учинила га је меродавним да пише о њиховом животу и раду. У књизи је истакнута његова сарадња са великанима и њихов пријатељски однос, али се међу редовима могу наћи и поједине околности које су нажалост довеле до његовог каснијег размимоилажења са некима од њих. Био је политички изузетно ангажован и није имао идентична политичка уверења као многи писци, али читајући ову књигу лако се може утврдити да је гајио јако велико поштовање према њиховом стваралаштву не штедећи речи да похвали њихов дар за писање.
Књига "Дванаест портрета" значајан је запис о великанима књижевног света.