Ljuba Mandić
Rođena je 1953. godine u Donjem Rajiću. Diplomu hemičara, magistra i doktora hemijskih nauka stekla je na Prirodno-matematičkom, odnosno Hemijskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu obavljala je svoju dugogodišnju nastavničku delatnost. Naučno-istraživačkim radom bavila se u oblasti patološke i toksikološke biohemije. Objavila je više od sedamdeset naučnih radova u međunarodnim i nacionalnim časopisima i više od sto saopštenja na naučnim skupovima.
Pisanje stručnih knjiga sa sadržajima iz hemije započela je Zbirkom pitanja i zadataka (Građevinska knjiga, 1983). Do danas je sa kolegama hemičarima napisala dvadeset i pet naslova (udžbenika, praktikuma, zbirki zadataka sa laboratorijskim vežbama i priručnika za nastavnike), uglavnom u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu i istoimenog Zavoda u Srpskom Sarajevu. Prvi udžbenik iz hemije za učenike osnovne škole objavila je 1992., i on je, kao i drugi udžbenici i zbirke, doživeo više prerađenih i dopunjenih izdanja. Svi još uvek traju, odobreni su za primenu u školi. Učestvovala je i u pisanju tekstova za enciklopediju „Školsko sveznanje“ (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2007).
Popularizaciju hemije videla je kao važan zadatak u njenom nastavničkom pozivu. Održala je popularna predavanja i seminare u školama, Istraživačkoj stanici Petnica, u podružnicama Srpskog hemijskog društva, Zadužbini Ilije Kolarca i u okviru izložbi posvećenih hemiji. Oko petnaest godina učestvovala je u organizaciji i pripremi testova za takmičenja učenika iz hemije, ali i Beogradske hemijske olimpijade, takmičenja za koje je pripremljen softver sa bazom zadataka. Zbog navedenih aktivnosti Srpsko hemijsko društvo dodelilo joj je Medalju za izuzetne rezultate u nastavi, kao izraz priznanja za velike uspehe postignute u radu na popularizaciji hemije među mladima (1997) i Povelju u znak priznanja i zahvalnosti za veliki doprinos radu i razvitku društva (1997). Za višegodišnju uspešnu aktivnost u širenju hemijskih znanja i popularizaciji hemije među mladima izabrana je za zaslužnog člana društva 2007. godine.
Popularizacija hemijskih znanja dovela je i do knjige „Hladna vatra“. Želja joj je da „Hladna vatra“ učini da životne i neživotne uloge hemijskih elemenata budu bliske širokoj čitalačkoj publici, od učenika koji će, uz zanimljive tekstove i zabavu lakše spoznati zašto je važno da uče hemiju, preko kolega nastavnika koji će u njoj naći informacije za „oživljavanje“ svojih časova, do „nehemičara“ koji će čitajući knjigu saznati više o elementima koji ih izgrađuju, ovekovečuju i omogućavaju održavanje njihovog dobrog zdravlja, ali i koji su našli široku primenu u njihovom svakodnevnom životu i bez kojih se prosto ne može.
Pisanje stručnih knjiga sa sadržajima iz hemije započela je Zbirkom pitanja i zadataka (Građevinska knjiga, 1983). Do danas je sa kolegama hemičarima napisala dvadeset i pet naslova (udžbenika, praktikuma, zbirki zadataka sa laboratorijskim vežbama i priručnika za nastavnike), uglavnom u izdanju Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva u Beogradu i istoimenog Zavoda u Srpskom Sarajevu. Prvi udžbenik iz hemije za učenike osnovne škole objavila je 1992., i on je, kao i drugi udžbenici i zbirke, doživeo više prerađenih i dopunjenih izdanja. Svi još uvek traju, odobreni su za primenu u školi. Učestvovala je i u pisanju tekstova za enciklopediju „Školsko sveznanje“ (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2007).
Popularizaciju hemije videla je kao važan zadatak u njenom nastavničkom pozivu. Održala je popularna predavanja i seminare u školama, Istraživačkoj stanici Petnica, u podružnicama Srpskog hemijskog društva, Zadužbini Ilije Kolarca i u okviru izložbi posvećenih hemiji. Oko petnaest godina učestvovala je u organizaciji i pripremi testova za takmičenja učenika iz hemije, ali i Beogradske hemijske olimpijade, takmičenja za koje je pripremljen softver sa bazom zadataka. Zbog navedenih aktivnosti Srpsko hemijsko društvo dodelilo joj je Medalju za izuzetne rezultate u nastavi, kao izraz priznanja za velike uspehe postignute u radu na popularizaciji hemije među mladima (1997) i Povelju u znak priznanja i zahvalnosti za veliki doprinos radu i razvitku društva (1997). Za višegodišnju uspešnu aktivnost u širenju hemijskih znanja i popularizaciji hemije među mladima izabrana je za zaslužnog člana društva 2007. godine.
Popularizacija hemijskih znanja dovela je i do knjige „Hladna vatra“. Želja joj je da „Hladna vatra“ učini da životne i neživotne uloge hemijskih elemenata budu bliske širokoj čitalačkoj publici, od učenika koji će, uz zanimljive tekstove i zabavu lakše spoznati zašto je važno da uče hemiju, preko kolega nastavnika koji će u njoj naći informacije za „oživljavanje“ svojih časova, do „nehemičara“ koji će čitajući knjigu saznati više o elementima koji ih izgrađuju, ovekovečuju i omogućavaju održavanje njihovog dobrog zdravlja, ali i koji su našli široku primenu u njihovom svakodnevnom životu i bez kojih se prosto ne može.
Dečja knjiga nedelje – „Hladna vatra“
21.12.2020.
Za svoje članove Laguna uvek ima dobre vesti! Svake nedelje jedan od aktuelnijih naslova proglašavamo za knjigu nedelje. To znači da će naši članovi te, i samo te nedelje, moći da kupe Knjigu nedelje ...
više
Da lakše i bolje razumemo svet – knjiga „Hladna vatra“ u prodaji od 8. maja
04.05.2020.
Kada se kalcijum gubi iz kostiju? Otkud živa u kosi i šta nam kazuje? Koje se opasne supstance stvaraju u organizmu? Koji to ukusi i mirisi odaju? Kako organizam čuva i nadoknađuje izgubljeno gvožđe? ...
više
Megi O’Farel: Maštovito oživljavanje istorije
15.07.2024.
Autorka bestselera i dobitnica brojnih prestižnih književnih priznanja Megi O’Farel govori nam o inspiraciji za svoj roman „Portret jednog braka“, istraživanju istorijskih izvora, pisanju o stvarnim l...
više
Ivan Tokin: Moja duša je od limuna
15.07.2024.
Pisac Ivan Tokin objavio je reizdanje bestselera „Najnormalniji čovek na svetu“, zbog čega ga u prethodnim nedeljama „cimaju“ za intervju. Stefan Tošović je s Tokinom „trošio“ jedan lagani razgov...
više
O zbirci „Ukrštene reči”: Stihovanje usamljenog hodača
15.07.2024.
Rokenrol pesnici: zanimljiva i, nažalost, nekako još neodređena, nerado priznata kategorija. Šta ih čini, po čemu ih prepoznajemo? Da li njihovi stihovi odvojeni od muzike deluju osakaćeno, bez snage ...
više
Prikaz knjige „Persijanci“: Prva supersila drevnoga sveta
15.07.2024.
Ako ste pratili trenutno aktuelnu Netfliksovu doku-seriju „Aleksandar Veliki: Rađanje boga“, verovatno ste kao jednog od stručnih naratora zapazili izvrsnog velškog profesora Lojda Levelina-Džounsa ka...
više
Laguna d.o.o. Kralja Petra 45, Beograd Matični broj: 17414844
Copyright © Laguna 1999 - 2024
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.