Hemingvej je u pola noći probudio svoju ženu da bi joj naglas pročitao Čiverovu priču Muž, Nabokov je smatrao da je priča Zbogom, brate najbolja američka priča, a danas se Džon Čiver smatra američkim Čehovom XX veka. Opisujući prosečne američke porodice ušuškane u otmena predgrađa, ponajpre u Čiverov fiktivni Šejdi Hil, ovaj pisac je dao neprolaznu sliku Amerike u zlatno doba srednje klase, njihove malograđanske navike, potrošački mentalitet i isprazne snove i težnje kroz neskriveni cinizam, ali i toplinu i razumevanje za ljudske slabosti svojih junaka. Između 1935. i 1981. objavio je u Njujorkeru 121 priču i za svoj pripovedački opus dobio dve najprestižnije američke nagrade – Pulicerovu i National Book Award.
Dvadeset sedam antologijskih priča iz ovog izbora, među kojima, uz pomenute, Plivač i Grozni radio imaju kultni status, predstaviće čitaocima jednog od najvećih svetskih majstora kratke priče.
„Džon Čiver je čarobni realista XX veka.“ Filip Rot
Čiverove priče prepune su pretraživanja duše i polariteta koji postoje kako u našem umu, tako i u našem spoljašnjem ponašanju. Nitko ne beleži nesavršenosti prigradskog naselja, belu kragnu, beli hleb Amerike kao što to radi Čiver. Njegova sposobnost da istakne pukotine na našoj površini je primamljiva i svi likovi su ljudski i humani. Pravo uživanje!
Bila sam sumnjičava prema konstataciji da je Čiver američki Čehov. Mislim, Čehovu niko nije ni do kolena!
Priznajem da sam pogrešila. Čiverove priče su isto tako briljantne studije mentaliteta poput Čehovljevih. Iza svih ovih bravura koje nam prikazuju ljudske slabosti i licemerje društva stoji čovek koji je istinski poznavao ljude i voleo ih poput roditelja punog razumevanja, bez obzira na njihove greške.
Neprikosnoveni majstor pripovetke kao žanra! Stavljajući u fokus svog pripovedanja marginalizovanog američkog čoveka, Čiver na realističan način i sa mnogo razumevanja i saosećajnosti za svoje junake progovara o Americi druge polovine XX veka i o životima njenih građana. Pored neizbežnog poređenja sa Čehovom, njegove priče dosta podsećaju i na prozu kanadske spisateljice Alis Monro. Definitivno knjiga koja se mora imati u kućnoj bibilioteci!
Zahvaljujući Laguni, koja je u svojoj izuzetno profilisanoj ediciji Amerikana objavila Odabrane priče Džona Čivera, prvi put sam imala priliku da u srpskom prevodu pročitam deo iz opusa ovog izuzetnog stvaraoca, dobitnika Pulicerove nagrade. Kako sam istinski ljubitelj kratke pripovedne forme, u mojoj stvarnoj, li pre svega, u ličnoj imaginrnoj biblioteci ova knjiga je zauzela važno mesto uz svetske majstore: Čehova, Bunjina, Karvera. Dvadest sedam priča odabranih iz opusa koji je ovaj umetnik kratke forme pisao za Njujorker, svaka na svoj način, ali sve na visokom umetničkom nivou, veoma sugestivno slikaju naličje američkog sna. U središtu piščevog interesovanja su želje prosečnog čoveka koji teži ostvarenju materijalnom blagostanju kao jedinom preduslovu sreće. Skoro svi Čiverovi junaci životare, gajeći nadu da će se odjednom sve promeniti, da će ih društveni status uslovljen imovinskim prosperitetom, učiniti zadovoljnim. A sve se, u trenu, topi kao led u čaši jednog od junaka.
Kada se iz perspektive naknadne pameti površno analizira izdavaštvo u bivšoj državi, odnosno agilnost u izdavanju svjetskih književnih noviteta, jedno ime zagonetno izostaje: radi se o američkom knjiž...
Od činjenice da su se njenom autoru divili Sol Belou, Ernest Hemingvej, Vladimir Nabokov, Džon Apdajk i Filip Rot, zasigurno ne možete dobiti bolju preporuku ni važniji nagovor da pročitate knjigu pri...
Džon Čiver, jedan od najboljih pisaca kratkih priča u dvadesetom veku, ima nezasluženu reputaciju konformiste: vispreno je opisivao neumerenost i dokonost bogatih, pa je često pretpostavljano da je Či...
Postoji u opsežnoj bibliografiji starog, dobrog Henrija Milera knjiga čiji naslov u prevodu na naš jezik glasi: „Knjige mog života“. Znao je Zlatko Crnković šta radi kada je donekle krivotvorio naslov...
Stogodišnjica rođenja Džona Čivera, proslavljena je 2012. godine u Americi, izdavanjem novog izdanja njegovih izabranih priča.
Čiver, rođen 1912. godine u gradu Kvinsi u Masačusetsu, jedan je...
Prvi susret sa Džonom Čiverom odigrao se u proleće 1969. godine, odmah nakon izlaska njegovog romana „Bullet Park“. Obično bi nakon objavljivanja romana napustio zemlju, ali ovog puta to nije uradio i...
Naš sajt koristi kolačiće koji služe da poboljšaju vaše korisničko iskustvo, analiziraju posete sajtu na sajtu i prikazuju adekvatne reklame odabranoj publici. Posetom ovog sajta, vi se slažete sa korišćenjem kolačiča u skladu sa našom Politikom korišćenja kolačiča.