Novi glas ruske književnosti. Živeti na Proleterki je poučno, posebno za mlade. Proleterka je predgrađe Perma stisnuto između ženskog zatvora, fabrike, pruge i groblja. Sa sve četiri strane – granična stanja ljudskog postojanja. Dečaci s Proleterke jure vozove, kradu bicikle, zaljubljuju se u odlične učenice, zaljubljuju se u robijašice. Uče da se tuku i da ćute, da piju pivo umesto doručka i da se ne nadaju ničemu. Ponekad gledaju Tarkovskog da bi osvojili devojku, ponekad ih devojka upozna sa Brodskim. Svejedno, ljubav traje do prve pesnice. Posle toga – bratstvo. Jer važno je da si deo ekipe, da imaš koga da zoveš kad ti policija zalupa na vrata ili kad kreneš u štetu. Ako neko pokuša da pobegne iz kraja, kraj ga uvek pronađe – u vojsci, na poslu, u zatvoru, na internetu. I tako, između „mi smo carevi“ i „ovo je naš svet“, između pokušaja kulturnog uzdizanja i zidarskog piva, nižu se priče o odrastanju bez detinjstva. Prvi put na srpskom jeziku, u prevodu Ane Jakovljević Radunović, predstavljamo novi glas ruske književnosti, permskog pisca Pavela Selukova, koji je gotovo preko noći postao književna senzacija. Godine 2018. dvostruki dobitnik ruske Nacionalne nagrade za roman godine Leonid Juzefovič podelio je jednu Selukovljevu priču na društvenim mrežama, što je mladog pisca lansiralo pravo u središte savremene književne scene.