Knjiga je fenomenalna. Posle niza ispraznih "tralala" savremenih knjiga, ova me je podsetila da je književnost zapravo umetnost, a ne zabava.

Knjiga je toliko bolesna da je to predivno!!!Madjarski pisci me odusevljavaju,u poslednje vreme citam samo njih...Sandor Marai,Vamos i Bartis su genijalni...Pisu krvlju a ne mastilom.

Prilično mračan,pomalo politički obojen roman,tema savremena-vreme tranzicije...Rebeka Ver je postala politički nepodobna (čitaj:ostala bez posla) kada je njena kćerka Judit,poznata violinistkinja,emigrirala na Zapad.Tada se majka zatvorila u stan iz kojeg nije izlazila punih petnaest godina,sve do vlastite smrti...Pre povlačenja je izvela ceremoniju sahrane žive kćerke,ali ni to nije pomoglo da se vlasti umilostive...Sa Rebekom živi sin Andor kao njena jedina veza sa spoljnim svetom, osrednji pisac koji se probija zahvaljujući bolesnoj seksualnoj vezi sa urednicom izdavačke kuće,koja je nekad bila i ljubavnica njegovog oca.Sin ne može da se oslobodi patološke vezanosti za majku (emocionalne i seksualne),istovremeno se i vole i mrze,iako pokušava da pobegne od njenih stega i da živi koliko-toliko normalno...Stan je postao grobnica za dve osobe koje žive u njemu,ali posle majčine smrti,ima šansi da se nešto promeni i u Andorovom životu...Poruka knjige je da moramo spoznati svoje slabosti i uhvatiti se sa njima u koštac,da se moramo suočiti sa stvarnošću ma koliko bolna i neprijatna bila,alternativa je ludilo...

Knjiga je bolesna,ne svidja mi se.