Sve ljubavne priče na početku su divne, a na kraju uglavnom tragične. Ima i onih koje su prvo tragične, pa onda srećne. A ima i onih koje su predivne, pa strašne, pa opet lepe. Možda je ove treće najbolje proživeti…

Ali, kako da znaš da ćeš doživeti ponovnu sreću kad sve krene nizbrdo? Kako da znaš da ne odustaneš?

Premda je profesionalno ostvarena, udata za markentiškog maga, i živi životom koji je razervisan za pripadnike povlašćenih društvenih slojeva, zajedno sa svojom sestrom Tarom, Dalija se suočava sa duševnom krizom. Okreće se korenima, porodičnim fotografijama na kojima se pomaljaju obrisi starog Beograda, svojim dnevničkim zapisima iz detinjstva i ponovo proživljava ključne trenutke iz života nekoliko žena iz svog porodičnog stabla.

Dalija, koja je dobila ime po čuvenom cvetu što ga je u svojim vrtovima uzgajala Napoleonova carica Žozefina, proći će i sama kroz vatreni prsten požude i smrti, da bi konačno pronašla svoje utočište. Smelost i strast, volja i prkos, usamljenost i žudnja doneće joj spoznaju da je život više od sreće i nesreće, a da je u ljubavi sve dopušteno – i lukavstvo i veština i sumnja i prevara…