Šta smo čitali u oktobru 2026. godine
Oktobar, mesec knjige, doneo nam je toliko novih izdanja da je teško odlučiti – odakle početi? Pored nove knjige Vedrane Rudan, jubilarnog izdanja romana „Komo“, nastavka „Polja meduza“, „Učitelja mačevanja“, treće knjige Nijaksijine krune, drugog dela Vatrenih rivala, „Majstora i Margarite“ u novom ruhu i završnice Kosingasa, među oktobarskim novitetima našlo se još mnogo naslova vrednih pažnje. Koje knjige nikako ne biste smeli da propustite? Izdvojili smo naše favorite!
5 književnih preporuka
Hari Hule se vratio, a ovoga puta ubica svoje zločine režira kao scene iz kultnog filma. Oslo potresa niz brutalnih ubistava povezanih sa davno napuštenim filmskim projektom, a mladi istražitelj Oleg Fauke shvata da mu je potrebna pomoć nekoga ko ume da vidi ono što drugima promiče. Problem je samo što Hari više nije policajac i pokušava da ostavi prošlost iza sebe. Ipak, kada se njegov pastorak nađe u središtu istrage, povratak postaje neizbežan. U četrnaestom romanu o Hariju Huleu Nesbe ponovo donosi sve ono zbog čega volimo njegove trilere: napetost, mračne tajne i neizvesnost do poslednje stranice.
„Majke“ – Tina Harnesk
Posle nesrećne ljubavi Majalis se iz Dablina vraća u roditeljski dom, gde među majčinim dnevničkim zapisima otkriva porodičnu prošlost. Istovremeno, sa komšijama pokušava da spreči eksploataciju planine koja za narod Sami ima poseban značaj. Njena priča prepliće se sa sudbinom Nijene, žene koja se u 17. veku suočavala sa pohlepom moćnika i njihovim odnosom prema prirodi. Autorka bestselera „Narod što po snegu seje“ donosi još jedan emotivan i poetičan roman o majčinstvu, pripadanju i nasleđu koje ostavljamo budućim generacijama. Dve žene i dva doba otkrivaju borbu za ono što ne sme biti izgubljeno.
„Kako se kalio čelik“ – Nikolaj Ostrovski
Jedan od najpoznatijih romana sovjetske književnosti vraća se pred čitaoce kao snažno svedočanstvo o epohi revolucije, idealizma i velikih društvenih promena. Prateći život Pavla Korčagina, od buntovnog dečaka do borca i graditelja novog poretka, Ostrovski u svom jedinom romanu pripoveda o požrtvovanosti, istrajnosti i nesalomivoj volji. Kada ga teška bolest ostavi nepokretnim i slepim, Pavle pronalazi novi smisao u pisanju. Nekada nezaobilazna lektira i veliki bestseler, ovaj klasik danas se čita ne samo kao priča o snazi ljudskog duha već i kao književno svedočanstvo vremena u kojem su milioni verovali u mogućnost stvaranja boljeg društva.
„Sećanje na bademovo drvo“ – Marin Alata
Jedna porodična tajna, četiri žene i gotovo čitav vek istorije. Godine 1905. mlada i trudna Frančeska napušta Siciliju i kreće preko Atlantika, u susret mužu koji je otišao u Ameriku. Skoro sto godina kasnije Silvi iz Pariza polazi na sopstveno putovanje, odlučna da otkrije identitet oca o kojem njena majka nikada nije govorila. Njena potraga otkriva sudbine žena obeležene ratovima, izgnanstvom, nasiljem i prećutanim istinama. Marin Alata ispisuje dirljivu porodičnu sagu o nasleđu koje nas oblikuje, tajnama koje se prenose generacijama i hrabrosti žena koje su, uprkos svemu, uspevale da sačuvaju dostojanstvo.
„Najkraća istorija demokratije“ – Džon Kin
Mislite da je demokratija rođena u antičkoj Atini? Džon Kin nas vodi mnogo dalje u prošlost, čak četiri hiljade godina unazad, otkrivajući njene korene u Siriji, Mesopotamiji i na Indijskom potkontinentu. Od prvih građanskih skupština, preko razvoja izbora i predstavničke vlasti, do savremenih društava, autor prati kako se ideja demokratije menjala, opstajala i suočavala sa brojnim izazovima. Posebnu pažnju posvećuje današnjem dobu, u kojem društvene mreže, manipulacije i autoritarne tendencije dovode u pitanje demokratske vrednosti. Ova knjiga otvara važno pitanje: da li je demokratija iscrpela svoje mogućnosti ili njen najveći potencijal tek treba da ostvarimo?
