Koliko sam bila oduševljena otkrićem Zorana Petrovića, kao pisca domaćih psiholoških trilera, pokazala sam skorašnjim osvrtom na knjigu „Ukus straha“. Jedva sam dočekala ovaj drugi deo i, čim mi je pao u ruke, bukvalno sam ga progutala za dve večeri! Zoran je još jednom potvrdio zašto je jedan od naših najboljih autora u žanru – njegovo pisanje je zrelo i toliko upečatljivo da me je potpuno uvuklo u svoj svet od prve stranice.

Nadahnuće našem režiseru i piscu Srđanu Dragojeviću za pisanje novog istorijskog romana „Paša“ bila je, kako sam priznaje, njegova baba s njenim zanimljivim pričama.

Roman „Tiho teče Misisipi“ Vladimira Tabaševića, koji sada čitamo u jubilarnom izdanju sa autorovim osvrtom i predgovorom reditelja istoimene predstave Ivice Buljana, spoj je meditativne proze, smislene introspekcije i jasnih tragova poetskog pedigrea i doživljaja sveta.

Pre više od decenije Vida Crnčević Basara napisala je roman „Prekomerna upotreba sile“ o tome kako je propao pank duh Beograda u sukobu sa nečistim ratnim silama devedesetih.

Dejan Stojiljković nije pisac koji gradi svjetove, on ih raskopava. Njegova proza nije eskapistička fantastika, već introspektivna fikcija koja kroz mit, istoriju i dokumentovanu stvarnost pokušava da odgovori na pitanja identiteta, pamćenja i prirode zla.

Roman „U vozu“ austrijskog autora Danijela Glatauera (1960) predstavlja zanimljiv pokušaj da se naizgled jednostavna situacija kakva je susret dvoje nepoznatih ljudi u vozu pretvori u slojevitu priču o ljubavi, identitetu i komunikaciji.

U ovim danima teško da možete odabrati bolju čitalačku opciju od dve možda najpoznatije Puškinove pripovetke. Ako smo ih čitali kao deca i mladi, rado im se vraćamo. Za one kojima tema nije poznata, prva priča odvešće ih u daleku 1776. godinu i doba vladavine carice Katarine Velike, kada je samozvanac i razbojnik Jemeljan Pugačov podigao veliku tatarsko-seljačku bunu.

Svaki roman Gorana Markovića praznik je za čitaoca/čitateljku. Ali nedostaju mi njegovi filmovi. Nek se makne ovaj režim koji najsposobnijima iz moje generacije staje na put. Gde će im duša? Drago mi je da su nas i Goran Marković i Srđan Karanović obradovali svojim uvidima u novom mediju – književnosti.