Prikaz romana „Humano preseljenje“: Treće seobe
Pre više od decenije Vida Crnčević Basara napisala je roman „Prekomerna upotreba sile“ o tome kako je propao pank duh Beograda u sukobu sa nečistim ratnim silama devedesetih. Novi, još bolji roman, opet se hvata ukoštac sa silama nečastivim. „Humano preseljenje“ tematizuje nečistu krv porodičnog stabla načičkanog alkoholičarima i ne sasvim čistu svest i savest glavne junakinje Marte Krstić.
Inspirisan pripovetkom „Ludakovi zapisi“ Nikolaja Gogolja, roman Vide Crnčević Basare jeste izvanredno dramaturški sklopljena komičko-tragička storija. Brzomislećim rečenicama i nadahnutim humorom, njeno ostvarenje dočarava svet džambaste kontraidile i gorke radosti ludosti.
Naratorka nam se obraća iz sanatorijuma u koji je dospela sticajem spletkaroških okolnosti, ali i sopstvenom zaslugom. Muž i njegova ljubavnica proglasili su je neuračunljivom i smestili u društvo živopisnih kliničkih likova. Međutim, ova nezrela četrdesetogodišnjakinja, sa raskošnim psihijatrijskim dijagnozama, ionako se nije snalazila u potrazi za mestom na svetu koje se zove dom.
„Humano preseljenje“ govori i o jednoj istorijskoj temi: iseljavanju Švaba iz Vojvodine posle Drugog svetskog rata. U njihove ispražnjene kuće useljavaju se kolonisti, a pripovedačica se politikantski ne opredeljuje u toj istorijskoj priči, jer potiče sa obe strane: i starosedelačke i dođoške.
Zapravo, reč je o pripovesti o prirodnoj lepoti multikulturnog života, dočaranog pre svega preko lika baba Gize. U njoj su pomešane poljska, nemačka i srpska krv, i sve zna da radi na sva tri načina, naročito da pije, da se ponekad bije, da se ne odvaja od paklice drine bez filtera i da kao takva bude divno politički nekorektna. Prizvana u vidu duha, govori da i posle smrti ima vrlo sadržajan zagrobni život u kojem takođe nastavlja sa problematičnim ponašanjem.
Najviše pleni u ovom romanu jedan od najbolje napisanih završetaka u skorašnjoj srpskoj književnosti. Spoznaja vlastitih grehova uz pomoć fantastične babe – u čudesnoj metafizičkoj katarzi – deliričnoj Marti otkriva hristoliki smisao žrtve i smrti za drugog. Time naslov „Humano preseljenje“ dobija konačni smisao, kao ime post-pank priče o trećim seobama i čudnim putevima iskupljenja nesnađenih duša.
Autor: Igor Perišić
