Delfi Kutak je pročitao: „Boja straha“
Koliko sam bila oduševljena otkrićem Zorana Petrovića, kao pisca domaćih psiholoških trilera, pokazala sam skorašnjim osvrtom na knjigu „Ukus straha“. Jedva sam dočekala ovaj drugi deo i, čim mi je pao u ruke, bukvalno sam ga progutala za dve večeri! Zoran je još jednom potvrdio zašto je jedan od naših najboljih autora u žanru – njegovo pisanje je zrelo i toliko upečatljivo da me je potpuno uvuklo u svoj svet od prve stranice.
Najviše me oduševljava neverovatan dar da spoji mračnu, psihološku dubinu sa ritmom koji ne popušta. Radnja je inteligentno vođena, a atmosfera toliko napeta i opipljiva da sam je osećala tokom celog čitanja.
Likovi su slojeviti i stvarni – nose težinu koja vas tera da se zapitate o ljudskoj prirodi i mraku koji svi nosimo u sebi. Petrovićev stil je čist i konkretan, bez suvišnih reči, što mu omogućava da postigne dinamiku koja vam ne dozvoljava da odložite knjigu.
Knjiga „Boja straha“ se izdvaja po specifičnoj „boji“ jeze koja se provlači kroz svako poglavlje. Autor ne koristi proste trikove, već gradi strah iznutra, iz misli i postupaka svojih junaka. Svaki dijalog i svaki obrt su tu sa razlogom, pažljivo uklopljeni u slagalicu koja vas na kraju ostavi bez daha. Ili kako bi on lično rekao: „Najviše mrzim kretenske odluke likova, nelogičnosti i ‘slucajnosti’!“ Na šta sam mu ja odgovorila: „Naučili smo, Profesore, da slučajnosti ne postoje!“
Važna napomena: Nemojte čitati ovu knjigu ako niste prvo pročitali „Ukus straha“. „Boja straha“ se direktno naslanja na prethodne događaje. Da biste zaista razumeli dubinu priče i motivaciju likova, prvi deo je apsolutno nezaobilazna stanica. Bez tog temelja izgubili biste polovinu uživanja u ovom majstorstvu.
Ovo je triler u kojem se uživa svim čulima. Moja iskrena preporuka za sve koji cene kvalitetno i vrhunski napisano štivo. Obavezno pročitajte! I iskreno se nadam da će biti još dosta romana koji će pratiti već nama omiljeni par Kristinu i Profesora. Jer mnogo toga nam još nisu rekli. I za kraj, naravno, kako bi klinci rekli – ocena 1.000.000/10!
Autor: Ivana Ranković
Izvor: Delfi Kutak
