Književnosti, onoj savremenoj, na uzorku poslednjih nekoliko decenija, i ne ide najsjajnije, a nekakav jednako brzopotezan i uopšten utisak govori da se sličan sud poprilično mirne duše može iskazati kada se u žiži nađe i zabat dramskih komada, kao ipak prirodnog dela šire shvaćene lepe književnosti. Ako je već tako, rezon onda nalaže da je metaforička vožnja u rikverc ili barem pomniji i analitičniji pogled u onaj poslovični retrovizor sasvim mudar i opravdan izbor.

Neznano kako i zašto, autofikcija se u poslednjih, recimo, deset(ak) godina nametnula kao uzvišeni aksiomski kanon, koji se ne preispituje, čak i kada je iole verziranijem čitaocu sasvim jasno da je u određenom slučaju tu na prvom mestu reč o samosvrsihodnoj i posve jalovoj modi koja nikako da prođe.

Dobro došli u Kvalitilend! Ovde ćete pronaći najkvalitetniju uslugu, najkvalitetnije proizvode, najkvalitetnije digitalne platforme, vesti, životne partnere, staništa, mašine, androide i sve naj naj što vam je potrebno da proživite najkvalitetniji mogući ovozemaljski oblik života.

Objavljeni kao književni prvenac japanskog pisca Satošija Jagisave „Dani u knjižari ’Morisaki’“ osvojili su srca čitalaca širom sveta prevedeni na više od pedeset jezika među kojima se sada, zahvaljujući Laguni, našao i srpski, urađen veštom rukom Mateje Matića.

Susret dve žene na različitim stranama životnog puta, a povodom mogućeg razrešenja stare misterije, osnova je zanimljivog romana „Nevidljiva tetovaža“ dugogodišnje publicistkinje Suelen Dejnti.

U specifičnom svetu romana „Kal juga“ pisca i etnologa Mladena Milosavljevića stvarno i onostrano se neumitno prepliću, sve dok čitalac ne shvati da razlike među njima, zapravo, nije ni bilo.

Roman „Lajk“ Srđana Dragojevića upućuje nas već svojim naslovom na ono što će biti njegova fabularna osnovica te u toj svojoj nedvosmislenosti ukazuje na to da će suština narativa ove priče biti koncentrisana oko te najuticajnije valute našeg vremena.

Da je Vladan Matijević, koliko god poslednjih godina bio zastupljeniji romanima, podjednako vešt pisac kraćih pripovednih formi, svedoče brojne dosadašnje nagrade. Ipak, povratak pričama zbirkom „Nora i Zmija“ donosi onu često tako neophodnu novinu u autorov prepoznatljiv stil i tematsko-motivski krug. Ta upadljiva promena najviše se oseća u izvesnoj, pojačanoj liričnosti i fragmentarnosti koja nas, opet, vraća samim počecima Matijevićevog književnog stvaralaštva – pesničkim (i ovde su inkorporirani neki od ranih radova).