Prikaz romana „Nevidljiva tetovaža“: Do (drugog) kraja sveta i vremena
Susret dve žene na različitim stranama životnog puta, a povodom mogućeg razrešenja stare misterije, osnova je zanimljivog romana „Nevidljiva tetovaža“ dugogodišnje publicistkinje Suelen Dejnti.
Nakon više od pola veka konačno su pronađeni demo snimci poslednjeg albuma nekada velike britanske zvezde Džejmsa Beneta, izgubljeni u haosu nastalom po njegovoj smrti u čudnim okolnostima, davne 1972. Tada su slična „slučajna“, prerana okončanja života nakon glamuroznih kućnih žurki bila uobičajena pojava, pa se niko nije predugo bavio mogućim motivima udovice Adel i najbližeg saradnika Sema, tako da slučaj brzo pada u višedecenijski zaborav. Mnogo kasnije, saznavši da se Adelina najbolja prijateljica i jedini živi svedok dešavanja Rut Henderson ne samo vratila u rodnu Australiju nego i stanuje skoro pa u komšiluku, mlada novinarka Kejt vidi savršenu priliku da sebi stvori toliko traženu i neophodnu odskočnu dasku u karijeri.
Njene ispovedne seanse sa Rut, već prilično starom i pogođenom posledicama brojnih teških bolesti, neočekivano se pretvaraju u korake povezivanja i prepoznavanja jedne u drugoj. Rut se priseća razuzdane, ali i dosta problematične mladosti, koju je višestruko usmeravalo neraskidivo prijateljstvo sa Adel (metafora iz naslova definiše tu vrstu privrženosti, kao i trajnu obeleženost kasnijim saučesništvom). Kejt, opet, slušajući o teškim iskušenjima dve mlade žene, postepeno postaje svesna apsurda vlastite pozicije. Poput Adel nekada, požrtvovane, ali nedovoljno vrednovane saputnice muzičke zvezde, Kejt veoma dugo gubi vreme i sredstva na neravnopravnu vezu sa Maksom, društveno privilegovanim i možda baš otuda pasivnim likovnim umetnikom (u pokušaju). Iako ambiciozna, Kejt je pod njegovim uticajem zapravo i sama prilično nemotivisana, zatočena unutar profesije i ljubavi koje joj ne donose ništa, a oduzimaju svu energiju. S druge strane, Rut na izmaku života razvija poverenje u novinarku, počevši da joj otkriva stvari koje nikada nikome nije ispričala i koje upotpunjuju sliku jedne karijere, doba i u njih upletenih ljudi. Za Kejt se usled toga, mada ne sumnja da upravo nastaje najbolji članak koji će ikada napisati, javlja moralna dilema: ima li pravo da trguje sećanjima i zaista potresnom sudbinom osobe koja joj se između redova otvorila – i zloupotrebi ukazano?
„Nevidljiva tetovaža“ se, između časova lucidnosti, introspekcije i opservacija svakodnevnog, odvija na dva paralelna pripovedna plana. Jedan je pomalo nostalgičan, obojen senzacionalizmom, a drugi prilično prozaičan i uobičajen; ipak, zahvaljujući nenametljivim, ali dovoljno jasnim uporednostima iscrtavaju se nepromenjene linije obespravljenosti žena (uprkos, nekada seksualnoj revoluciji, a danas naizgled svim mogućim izjednačavajućim pokretima). Rut i Adel se u potrazi za boljim životom i većim društvenim slobodama sele na drugi kraj planete, samo da bi ustanovile kako su oblici zloupotrebe svuda isti i da mogu računati isključivo jedna na drugu, protivno svim teškoćama. Autorka knjigu osmišljava kao mešavinu publicističke hronike i detektivskog romana, stvarajući jasno profilisane likove i uverljive interakcije u koje stupaju. Možda najmanje uspešno izvodi liniju radnje koja se tiče kvir pripadnosti, pre svega Rut kao biseksualne osobe, ali i Sema – tada upadljivo zapada u klišee koji ne doprinose boljem oblikovanju ovih junaka. Sve ostalo je dovoljno upečatljivo, naročito ambijent, odlike opisanog doba i prelazi iz jedne u drugu traku naracije.
Za temu međuzavisnosti presudna je klasna dinamika, pa je važno što devojčice potiču iz suprotnih staleža: jedna, bogata Adel, želi slobodu iz sasvim drugih razloga nego Rut, radničko dete, ali su im ishodišta identična. Mada je u početku nestrpljiva da dođe do konkretnih pojedinosti koje bi rasvetlile ličnost i nesreću Džejmsa Beneta, usled čega često pomišlja kako je Rutina lična uvertira suvišna, Kejt će brzo uvideti da je na tragu nečemu, naročito za nju samu, daleko interesantnijeg. Kao i svako dobro istraživanje, njeno uzima nepredviđen pravac, dovodeći do svrhovitog otrkrića.
Tema ženskih prijateljstava sve je zastupljenija u savremenoj književnosti i Suelen Dejntri joj pruža više nego dobar doprinos. Rut i Adel su jedna drugoj bezrezervno odane, povezane zajedničkim traumama i odlučnim zavetovanjem na hrabrost po svaku cenu. Njihova priča na Kejt utiče toliko da, kada dođe vreme, nema želju, ni dovoljno bezobzirnosti da postupi manje dostoj(anstve)no. Istina, završni obrt je donekle neverovatan, ali se može reći da odgovara drastičnom zaokretu koji je Kejt možda sve vreme bio suđen.
Kroz lik Rut dotaknuta je i tema gašenja seksualne žudnje s vremenom i godinama, a jačanja potrebe za bliskošću i empatijom. Takođe, primer njenog i Adelinog pakta predstavlja obrtanje, uglavnom muškog, motiva bros before hoes, odnosno, isticanja prednosti drugarstva nad prolaznim aferama. Dok potonje samo ispunjavaju vreme koje prolazi u nedostatku prave povezanosti, one nevidljive tetovaže su trajne, obavezujuće i nepovredive. Zbog njih, junaci su spremni da odu do (bukvalno) kraja sveta i preuzmu na sebe opasne postupke ili odgovornosti. Takva, skoro pa sakralna vezanost, naposletku navodi i Kejt da preispita istinitost sopstvenih.
Autor: Isidora Đolović
