Vesti za pretragu ""

Bestseler New York timesa prodat u više od milion primeraka „Alhemizovana“ SenLinJu je mračna, emotivno intenzivna priča o ženi zarobljenoj u svetu moći, kontrole i tajni, gde se granica između neprijatelja i saveznika opasno briše.

Zamislite da ste upravo prošli kroz raskid. Srce vam je slomljeno, zbunjeni ste i besni. Šta učiniti sa svim tim osećanjima? Prema rečima psihologa i neuronaučnika Itana Krosa, autora knjige „Preokret: Upravljajte svojim emocijama — da one ne bi upravljale vama“, odgovor u velikoj meri zavisi od nas samih. Naime, svako od nas je sposoban da „pojača ili smanji intenzitet svojih emocionalnih reakcija“ u skladu sa onim što nam je u datom trenutku najpotrebnije.

Kakav roman za tinejdžere mora da bude i zašto su mu te formativne godine najinspirativnije za stvaranje, saznajemo od Roberta Takariča, koji je napisao novi roman za tinejdžere – „Odlaze osmaci, ali ovaj put stvarno“.

Nova knjiga Anta Tomića „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ je istorijski spektakl u kojem sve pođe naopako osim dobre priče! Opsada Imotskog 1717. pretvara se u urnebesnu i neodoljivo živu sliku sveta u kojem se rat vodi zbog interesa, legenda nastaje iz laži, a junaci su često samo dobri pripovedači. Kraljević Marko dolazi – ali ne onakav kakvog ga znamo iz narodne pesme.

Roman „Pariz–Holivud“ francuske autorke Sesil Miri na prvi pogled deluje kao klasična romantična komedija o susretu „obične“ žene i nedostižne filmske zvezde, ali se vrlo brzo otkriva kao priča o iluzijama, identitetu i unutrašnjim lomovima junakinje koja pokušava da pronađe svoje mesto između fantazije i stvarnosti.

I psiholog i čitalac, i detektiv i slušalac, i dobar provodadžija, sve to jedan dobar knjižar ili bibliotekar biti mora. Pa, možda čak i čarobnjak, jer koliko vam je puta vaš knjižar tutnuo neku knjigu u ruke i uneo vam njome čarolije ili magične promene u život? Čuveni Džejms Paterson je, uz pomoć kolega Meta Eversmena i Krisa Munija, u knjizi „Tajni život knjižara i bibliotekara“ prikupio zanimljive životne priče, iskustva i doživljaje ovih marljivih delatnika koji nam svojim preporukama šire horizonte, kulturno nas uzdižu, unose malo zabave i razonode u život, a možda i leče kad nam knjiga, vešto i pažljivo odabrana, može biti jedini lek.

Luiza, jedna od glavnih junakinja „Slike s morem“, Bakmanovog poslednjeg romana koji je objavljen na srpskom jeziku u prevodu Nikole Pajvančića, prinuđena je da se neprestano seli, posvuda vukući sa sobom preteški emotivni prtljag koji se s vremenom samo umnožava.

Posmatrajući dosadašnji rad Gorana Markovića, jasno je da u njemu postoji više tematskih i poetičkih krugova, a njegovi junaci – bilo da se radi o istorijski utemeljenim ličnostima ili fiktivnim tvorevinama – uvek se nalaze na pola puta između mogućeg i nemogućeg, tradicionalnog i modernog, te kolektivne istorije i intimnog svedočanstva pojedinca.

„Poštujte vreme nepoznatih osoba [čitalaca] tako da nijednog trenutka ne pomisle da je ono protraćeno“, naveo je Kurt Vonegat u prvom od svojih osam saveta za pisanje dobre priče. „Dobra priča i dobro utemeljen argument dve su potpuno različite stvari“, primetio je čuveni harvardski psiholog Džerom Bruner u svom eseju o elementima vrhunske priče. „I jedno i drugo mogu da posluže kao sredstvo ubeđivanja. Međutim, cilj njihovog ubeđivanja se razlikuje: argumenti nas ubeđuju u svoju istinitost, a priče u svoju uverljivost.“ Šta priči daje maksimalnu uverljivost, zbog koje će čitaocu biti drago što je upravo na nju potrošio svoje vreme?

Roman „Crvena voda“ Jurice Pavičića, kao i hit roman japanskog autora Ukecua „Čudni crteži“ našli su se u zvaničnom užem izboru od šest naslova za jednu od najvažnijih svetskih književnih nagrada u žanru trilera i kriminalističke proze – „CWA Dagger for Crime Fiction in Translation“.

Debitantski roman Džamile Ahmed „Svaki izlazak sunca“ ambiciozno je iniciran idejom za rekontekstualizacijom nama najpoznatijeg dela arapske književnosti, pričama iz „1001 noći“. U okvirnoj priči o caru Šahrijaru i njegovoj osveti zbog neverstva supruge, autorka je pronašla motiv za portret mlade Šeherezade, koja se u ovoj verziji dobrovoljno vezuje brakom za cara kao njegova četvrta supruga. Povučena željom da se lanac pogubljenja prekine, kao i činjenicom da je car uprkos svemu privlači, uzda se u svoj pripovedački dar i to da joj je dvor već poznat, jer ona je kćer uvaženog velikog vezira koji je i carev prvi savetnik. Sa njom će u neizvesnost ovakve žrtve krenuti i njena rođena sestra Dunjazada, ostavljajući oca u brizi i strahu kada se pridruže Šahrijarovom pohodu u Trećem krstaškom ratu.

Zapisi rimskog cara iz drugog veka n. e. nastali su kao lična razmišljanja cara-filozofa i tokom srednjeg veka i renesanse kroz dva prepisa postigli ogromnu popularnost koja traje do danas. Marko Aurelije bio je jedan u nizu nekoliko dobrih i pravednih vladara tokom čijeg perioda je Rimsko carstvo doživelo istinsku renesansu. Iako nevoljan da preuzme tron, pokazao se kao izrazito pravedan i plemenit, vodeći se idejama filozofije stoika kojoj su u njegovo vreme pripadali i Epiktet, Seneka i Ciceron.