6 Čehovljevih pravila za sjajnu priču
„Poštujte vreme nepoznatih osoba [čitalaca] tako da nijednog trenutka ne pomisle da je ono protraćeno“, naveo je Kurt Vonegat u prvom od svojih osam saveta za pisanje dobre priče. „Dobra priča i dobro utemeljen argument dve su potpuno različite stvari“, primetio je čuveni harvardski psiholog Džerom Bruner u svom eseju o elementima vrhunske priče. „I jedno i drugo mogu da posluže kao sredstvo ubeđivanja. Međutim, cilj njihovog ubeđivanja se razlikuje: argumenti nas ubeđuju u svoju istinitost, a priče u svoju uverljivost.“ Šta priči daje maksimalnu uverljivost, zbog koje će čitaocu biti drago što je upravo na nju potrošio svoje vreme?
Upravo o tome je pisao Anton Pavlovič Čehov (29. januar 1860. – 15. jul 1904.) u pismu svom bratu Aleksandru, koje je objavljeno u knjizi „Život i misli Antona Čehova: odabrana pisma i komentari“ iz 1973. godine.
U tom pismu od 10. maja 1888. godine Čehov je definisao šest pravila kojih bi svaki pisac trebalo da se pridržava:
Izbegavanje opširnih rasprava o politici, društvu i ekonomiji
Potpuna objektivnost
Verodostojni opisi osoba i predmeta
Krajnja sažetost
Smelost i originalnost – izbegavanje stereotipa
Saosećajnost
Drugo i šesto pravilo – potpuna objektivnost i saosećajnost – ne isključuju jedno drugo, već se međusobno prožimaju. Nijedan prikaz stvarnosti ne može biti istinski realističan ukoliko ne sadrži empatičan uvid u različite tačke gledišta. Moglo bi se reći da je upravo to glavna karakteristika ne samo Čehova kao pisca već i svakog velikog pripovedača.
Čehov je dosledno u delo sprovodio sopstvena književna načela – upravo te godine njegova zbirka pripovedaka „U sumrak“ donela mu je prestižnu Puškinovu nagradu, nazvanu po njegovom slavnom sunarodniku Aleksandru Sergejeviču Puškinu (6. jun 1799. – 10. februar 1837.), koji je još pola veka ranije zastupao veoma sličnu filozofiju pripovedanja.
U nedovršenom tekstu iz 1830. godine Puškin razmatra šta odlikuje velike dramske pisce – koji su u njegovo vreme bili najcenjeniji pripovedači – i pritom izdvaja nekoliko osobina koje je smatrao neophodnim: „Sklonost ka filozofiji, nepristrasnost, politička oštroumnost istoričara, pronicljivost, bujna mašta. Bez ikakvih predrasuda ili unapred formiranih stavova. Sloboda.“
Čehov je obožavao da pravi spiskove, pa pogledajte nekoliko naših:
3 japanska romana koja ostaju s vama dugo nakon čitanja
Autor: Marija Popova
Izvor: themarginalian.org
Prevod: Kristijan Vekonj
Foto: V. Chekhovskii, Moscow, 1889. / Wikimedia Commons (Public Domain)
