Vesti za pretragu ""

Roman „Krug laži“ savremene američke spisateljice Kelsi Koks smešta radnju u raskošnu vilu na litici u Teksasu, čija je prošlost obeležena tragedijom. Pre više od sto godina, njena prva vlasnica izgubila je dete, a zatim je, slomljena od tuge, pala sa balkona i poginula. Od tada kuću prati legenda o majci, tj. duhu nesrećne žene koji se, prema lokalnim pričama, pojavljuje u noći i traga za svojim detetom. Time roman dobija izraženu gotsku atmosferu dok kuća postaje mnogo više od običnog prostora radnje – mesto na koje se prošlost vraća i preti da uništi privid savršenog života.

U svetu zabave, kojim danas dominiraju rimejkovi, nastavci i reciklirane franšize, publika sve više žudi za nečim drugačijim – za originalnom pričom koja svoju snagu pronalazi u tananim i dubokim ljudskim emocijama. Roman „Teo iz Goldena“ Alena Livaja nije samo delo koje je osvojilo čitaoce širom planete, već i priča kao stvorena za veliko platno koja donosi nešto sasvim drugačije od uobičajenih filmskih ostvarenja.

Roman prvenac autora Igora Pavlovića „Crni zodijak“ uzbudljiv je istorijski triler o zaboravljenim herojima, zaverama i korenima nacizma.

Nakon bestseler romana „Buket žutih ruža“, koji je osvojio srca čitalaca, autorka Ljiljana Šarac predstavlja nam „Obe strane Drine“. Pred vama je roman o braku, o peripetijama koje prate njegovo ugovaranje, sklapanje, o proslavljanju godišnjica i zajedničkom prolasku kroz najteže trenutke i rastanke…

U Kulturnom centru Svilajnac, 8. septembra 2026. godine, u organizaciji Resavske biblioteke Svilajnac, održana je promocija novog romana „Ptica koja pamti nebo“, autorke Slavice Mastikose.

Sa književnicom Jelenom Bačić Alimpić razgovarali smo o njenom novom romanu „Krojačev sin“, o hrabrosti i ljubavi, ali pre svega, o otrežnjenju koje joj je donelo pisanje priče o bratu i sestri koji se posle decenija razdvojenosti ponovo susreću.

Dramaturškinja i scenaristkinja Tanja Šljivar napisala je „Narodno pozorište“, svoj prvi roman, polifon i vizuelno raskošan, u kojem jedna zgrada postaje metafora čitavog društva.

Romani „Lusi“ Bojana Savića Ostojića i „Bekos“ Enesa Halilovića našli su se u najužem izboru za Nagradu „Vladan Desnica“.

Prvog petka u septembru održali smo 138. tribinu Laguninog književnog kluba na kojoj smo pričali o romanu „Okrugla kuća“ jedne od najvažnijih savremenih američkih književnica Luiz Erdrik. O knjizi je govorila profesorka književnosti i književna kritičarka Isidora Đolović.

Ne postoji stabilna granica između prirode i kulture. U pitanju su uslovni, operativni termini, koji nam služe da lakše opisujemo svet u kome smo i koji smo. Decenije antropoloških istraživanja, a posebno ekokritike kao književnoteorijske perspektive koja proučava odnos književnosti i životne sredine, pokazuju da je i sama ideja prirode nešto što je proizvod kulture. A ljudi, hteli – ne hteli, prirodi pripadaju koliko god se trudili da se od nje udalje. I ne mora neko da čita Flusera, Deskolu, Latura ili Timotija Mortona da bi došao do tih zaključaka: svakodnevno iskustvo govori da je, zapravo, sve ekološko – sve je sa svim povezano. Životna sredina nije, dakle, divljina, nego sve ono što nas okružuje, uključujući, na primer, i naša tela koja su stanište miliona mikroorganizama. Nema života bez simbioze, bez razmene.

„Malakva“ autora Nikole Puljezea izvorno je u matičnoj Italiji objavljena i silnu pažnju (i čitalačku, i kritičarsku, i esnafsku) prvukla još 1977. godine, a kod nas je premijerno stigla tek pre nekoliko sedmica. Ne mari, jer „Malakva“ brzo ostavlja utisak prefinjenog i značajnog dela neprolazne vrednosti, a na ovdašnjem izdanju (u prevodu Ane Gorobinski i u izdanju Lagune) navedene su i pohvale velikog Itala Kalvina (1923–1985) i savremenog pisca Roberta Savijanija („Gomora“, „Nula nula nula“).

Kako prošlost postaje dalja i dalja, ona je sve obavijenija velom misterije i tajni, naročito ako nije zabeležena i ako ne postoje glasovi koji će i dalje pripovedati o njoj. Baš o tim i takvim predanjima se radi u romanu „Kal juga“ Mladena Milosavljevića, koji je nedavno dobio svoju dopunjenu verziju u izdanju Lagune.