Prikaz romana „Kal juga“: Aveti prošlosti
Kako prošlost postaje dalja i dalja, ona je sve obavijenija velom misterije i tajni, naročito ako nije zabeležena i ako ne postoje glasovi koji će i dalje pripovedati o njoj. Baš o tim i takvim predanjima se radi u romanu „Kal juga“ Mladena Milosavljevića, koji je nedavno dobio svoju dopunjenu verziju u izdanju Lagune.
U pitanju je roman koji spaja stvarno i mitsko, bližu i dalju prošlost, kombinujući istorijske činjenice sa legendama kroz dve vremenske linije. Oba vremenska toka počinju 16. avgusta, samo što je prvi smešten u 1717. godinu i trenutak opsade Beograda, a drugi u 1967. tokom važnih otkrića na nalazištu Lepenski vir.
Tačka koja ih spaja je arheolog Mijat, koji na Lepenskom viru otkriva dublji, do tada neviđeni sloj, a ujedno pronalazi dnevnik Frombalda, provizora koji je sarađivao sa Eugenom Savojskim u vreme oslobođenja Beograda. Ispod ove istorijske osnove krije se niz i niz slojeva, koja Milosavljević otkriva jedan po jedan, pažljivo poput arheologa na nalazištu, gradeći kompleksni mozaik sa Dunavom u samom središtu.
„Kal juga“ svoj naziv dobija kao kombinaciju reči za blato, odnosno mulj, sa jedne i hinduističko doba propasti i mraka sa druge strane, što nikako nije slučajno. Kao i sve ostalo, autor nije ovu simboliku odabrao slučajno, jer se brojni važni događaji odigravaju oko reke, često u mraku.
Ako otkrijem da se među likovima knjige nalaze hajduci Petar Blagojević, Teodor Prodanović Čupić i Pavle Arnaut, verovatno ćete pretpostaviti u kom se smeru kreće radnja. Međutim, ona se ne odvija kroz standardni narativni stil, već delove iz prošlosti pratimo kroz dnevničke unose i prvo lice, a ove iz „sadašnjosti“ kroz treće lice i sveznajućeg pripovedača.
Ova naizmeničnost donosi dinamiku koja od nas kao čitaoca zahteva punu pažnju, zbog čega „Kal juga“ nije roman koji se čita dok u pozadini nešto slušate, već mu se morate posvetiti. Zauzvrat ćete dobiti vrlo bogat, ali prijemčiv jezik, autentična okruženja i, verujem, dugo istraživane i više puta proveravane podatke potom uklopljene u efektnu priču. A usput možete i saznati puno toga o našoj istoriji, što nikako nije zanemarljivo, uz prstohvat narodnih verovanja i sujeverja taman tamo gde im je mesto.
Milosavljević stvara sjajan kontrast između naizgled nepobedivih i nezaustavljivih austrijskih sila i nemoćnih stanovnika Starog Donjeg Milanovca, koji je potopljen zbog izgradnje hidroelektrane Đerdap. Iako se ovi prvi bore da oslobode ove druge od okupatora, niko seljanima ne može nadoknaditi gubitak ognjišta, a gubitak je i te kako važna tema romana. Na nešto manje od 400 strana, „Kal juga“ donosi odličan amalgam istorijske fikcije i priče o gubljenju identiteta i zaboravu.
Autor: Filip Milosavljević
Izvor: danas.rs
