Jedna zgrada kao metafora čitavog društva – roman „Narodno pozorište“ dramaturškinje Tanje Šljivar u prodaji od 15. septembra
Dramaturškinja i scenaristkinja Tanja Šljivar napisala je „Narodno pozorište“, svoj prvi roman, polifon i vizuelno raskošan, u kojem jedna zgrada postaje metafora čitavog društva.
Komemoracijom povodom smrti prvaka Narodnog pozorišta, nekadašnje velike zvezde socijalističke sapunice, nije samo obeležen kraj jedne blistave karijere. Za mladu Dinu, koja je upravo prihvatila mesto direktorke Drame, to je i početak pitanja koje će je iznova opsedati: šta je zapravo Narodno pozorište – zgrada, mit, utočište, državni aparat, grobnica ili živi organizam koji proždire svoje „stanovnike“? Dok pokušava da izađe na kraj sa glumačkim zvezdama, manipulativnom upravnicom, nevidljivim centrima uticaja i sopstvenim ljubavnim zabludama, Dina sve dublje zalazi u lavirint institucije koja čuva uspomene na ratove, ideologije, propale sisteme, tranzicije, lične tragedije i bezbrojne neizgovorene tajne.
Autorka Tanja Šljivar rekla nam je povodom izlaska knjige da je „Narodno pozorište“ roman koji pokušava da objasni procese pravljenja umetnosti.
„Ti procesi ponekad uključuju, kako Miklavž Komelj piše, i ‘pretvaranje neumetnosti u umetnost’. Ponekad uključuju mađioničarske trikove, politiku, slepu veru i predanost, konkurenciju, manipulacije, moć, institucionalne kontradikcije ali i razorne ambicije. To je roman u kojem ja kao autorka sama sebi pokušavam da objasnim zašto je vredno trošiti ograničeno vreme života na pravljenje nečega kao što je pozorište. I roman u kojem se pokazuje kako institucije organizuju ljude i njihovu realnost, ali kako zauzvrat i ljudi organizuju te iste institucije i njihove realnosti“, istakla je Tanja Šljivar, dodajući da joj je bilo važno da ispriča ovu priču kako bi istražila i šta sve može forma romana.
„Kolažirala sam različite epohe, linije priče, tekstualne vrste, likove (pa i nekoliko duhova) da bih u tekstu simulirala biotop i trop i instituciju – teatra. Mislim da će roman da se svidi svima koji su ikada radili u pozorištu, te svima koje zanima kako pozorište ‘radi’. Ali i svima koji su uopšte nekada imali neki posao – jer se u principu radi o žanru ‘workplace drame’ – drame radnog mjesta, u kome će svako prepoznati nekog „teškog“ kolegu ili koleginicu, ili onaj slatki očaj svakodnevnog odlaska na posao.“
„U sukobu mlade direktorke sa institucijom koju je preuzela ogleda se čitava jugoslovenska istorija.“ „Prava čitalačka poslastica – podseća i na jezičku virtuoznost Elfride Jelinek, kao i na onu slovensku književnu tradiciju u kojoj se realizam i groteska neprestano prepliću.“ Ovakoveć pišu ugledni nemački mediji o romanu Tanje Šljivar, jer je „Narodno pozorište“ prvo objavljeno na nemačkom jeziku.
Biografija Tanje Šljivar je impresivna. Studije dramaturgije završila je na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kao studentkinja generacije, nakon čega je nastavila usavršavanje na Institutu za primenjenu teatrologiju u Gisenu. Autorka je pozorišnih komada „Kao i sve slobodne djevojke“, „Režim ljubavi“, „Režim isceljenja“, „Ja, Evropa“, „Mi smo oni na koje su nas roditelji upozoravali“ i „Narodno pozorište“, koje su izvođene, objavljivane i scenski čitane u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Nemačkoj, Poljskoj, Finskoj, Hrvatskoj, Italiji, Albaniji, Španiji, Austriji i Slovačkoj. Kao scenaristkinja potpisuje brojne filmove, a njena umetnička praksa obuhvata i rad u oblasti savremene umetnosti i multimedije. Autorka je i operskih libreta, kao i radio-drama. Dobitnica je brojnih nagrada. Tokom 2019. godine radila je kao direktorka Drame Narodnog pozorišta u Beogradu. Boravila je u brojnim međunarodnim književnim i umetničkim rezidencijama, a danas predaje dramsko pisanje kao docentkinja na FDU u Beogradu, i kao gostujuća predavačica na Univerzitetu primenjenih umetnosti u Beču i Akademiji umetnosti u Banjaluci.
Roman „Narodno pozorište“ možete pronaći od utorka 15. septembra u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
